Читај ми!

Кријумчарење утихне па ојача; Ђуровић за РТС: Свакодневно по 50 миграната долази из Бугарске и Северне Македоније

Директор Центра за помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић рекао је за РТС да у Србију најмање по 50 људи свакодневно долази из правца Бугарске и Северне Македоније, а дуж границе са Мађарском нема криминалних активности после полицијске акције "без преседана". Међутим, после неких акција кријумчарење утихне, али после неколико месеци ојача, напоменуо је Ђуровић и додао да је једнократним акцијама тешко зауставити миграције.

Од 27. октобра у полицијским акцијама сузбијања ирегуларних миграција са територија Сомбора, Суботице, Кикинде и Пирота пронађено је и премештено неколико хиљада миграната.

Поднето је између осталог више од 40 кривичних пријава због недозвољеног прелаза државне границе и кријумчарења људи, 29 пријава у вези са оружјем и најмање 649 прекршајних пријава из Закона о странцима.

Више од 6.600 миграната је лоцирано и премештено у центре широм Србије. Полиција је појачала присуство и ка граници са Бугарском. Одатле, као и из Северне Македоније, долази 95 одсто миграната.

Директор Центра за помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је већина људи сада у центрима, али центри више немају довољно места, изузев Крњаче, сви остали центри су пребукирани.

"Наши капацитети су 6.000 места, а ми већ имамо много више људи у камповима. Са друге стране, прилив људи из правца Бугарске, и из правца Северне Македоније, не јењава. По нашим проценама имамо најмање 50 људи дневно да улазе из правца Бугарске, слично толико и из правца Северне Македоније, чак можда нешто и више. И у том смислу глобална миграција која пролази преко Балкана и кроз Србију није заустављена", напоменуо је Ђуровић.

У појасу дуж границе са Мађарском нема избеглица

Према његовим речима, у појасу дуж границе са Мађарском, тренутно нема избеглица, миграната, нити оних криминалних активности које су се до скоро дешавале.

То је све због, како наводи, обимне акције која је била без преседана по броју људи који су ангажовани, полиције и капацитета

"Али, са друге стране, оптерећена су нека друга места у земљи – тамо где се налазе центри за прихват ових људи, али исто тако у Шиду и Адашевцима имамо велики број људи који су смештени у центрима и који сада све више желе да се кроз Хрватску даље домогну Европске уније", истакао је Ђуровић.

Повећање цене кријумчарења

Одговарајући на питање да ли то значи да Мађарска више неће бити главна излазна тачка, Ђуровић каже да је тешко рећи да ли ће оваква ситуација остати или не.

"Кријумчарење је задобило снажан ударац оваквом акцијом, али је криминалним групама потребно неко време да се поново консолидују. То је процес који смо ми виђали и раније на терену – да после неких акција утихне кријумчарење, али после неколико месеци већ поново ојача", рекао је Ђуровић.

У прилику томе говоре и подаци које избеглице и мигранти износе – да су повећане цене да се они домогну кријумчара, да се домогну северне границе, па се тако од Сјенице, тражи 1.700 евра да се таксијем или на неки други начин људи превезу поново до севера земље.

Једнократне акције тешко могу да зауставе миграције

Како каже, треба имати у виду да глобалне миграције, једнократним акцијама на овај начин тешко могу да се зауставе.

"Очигледно је велика концентрација људи на српско-хрватској граници, али да би они наставили даље путем Хрватске потребни су им кријумчари који знају терен, који су развили своје активности тамо. Тако да је јако тешко и даље претпоставити да ће сада миграција да заокрене и крене пут Хрватске, а да неће поново људи покушавати да се домогну ЕУ кроз Мађарску", подвукао је Ђуровић.

Посећа да су и Хрватска, Мађарска земље Шенгена, то значи да после границе са Србијом мигранти и избеглице по правилу немају даље граничних контрола и могу кроз те земље да се домогну и земаља запада куда сви стреме.

Турска, Грчка, Бугарска не успевају да зауставе миграције

"На овај начин се само купује неко време о покушава да се донекле привремено успори прилив људи. Али ако Турска или цела Европска унија, Грчка или Бугарска, не успевају да зауставе миграцију, више од 41.000 људи је дошло из Турске у Грчку, онда вам то говори да миграција глобално не може бити заустављена, посебно не усред Балкана где се налази и Србија", објаснио је Ђуровић.

Не треба се заваравати да је ово глобални феномен и то превазилази српске капацитете да се боре против ирегуларне миграције, напомиње Ђуровић.

Својеврстан апсурд и специфична ситуација

Такође подсећа да из правца југа, из Европске уније, значи из Бугарске људи долазе свакодневно, а и настављају даље ка Европској унији.

То је, указује, својеврстан апсурд, једна специфична ситуација где је одговорност Европске уније очигледна. "Мислим да бисмо могли да инсистирамо да се за оваква питања помаже, да се решава на нивоу Европске уније, а не да се њима бави искључиво наша земља јер прави резултати не могу да уследе у борби против ирегуларне миграције", навео је Ђуровић.

Говорећи о структури миграната, Ђуровић истиче да су Сиријци доминантни и од прошле године, односно неколико месеци после земљотреса разорног у Турској, они су остали без дома, најпогођеније су биле провинције на истоку и на југу у Турској које су прихватале милионе људи, око два милиона избеглица је било тамо.

Малолетници без пратње у камповима за одрасле

Међу популацијом избеглица и миграната има доста малолетника без пратње који се често смештају у кампове за одрасле.

"Тешко је утврдити ко је старији малолетник, ко није, јер се ради о деци старијој од 15 година, и то ствара додатне проблеме јер су кријумчари посебно усмерени да злоупотребљавају ову децу и да уцењују родитеље не би ли добили још новца. Тако да су то све неки проблеми које са овом миграцијом иду заједно и који отежавају рад људи на терену и додатно компликују ситуацију”, истиче Ђуровић.

Ангажовање трећих земаља попут Руанде

Ђуровић каже да се говори о новом концепту у земљама Европе, пре свега богатим земљама дестинације, који желе да се ослободе тог терета избеглиштва, ангажовањем трећих земаља.

Када се погледа енглески пример, јасно је да правосуђе и прописи поштовање права то зауставља, наводи Ђуровић.

"Идеја је да се избеглице тражиоци азила пребаце из Велике Британије у Руанду, да тамо имају азилне поступке и да тамо остану, пошто је претпоставка да је Руанда сигурна земља за избеглице. Међутим, енглески Врховни суд је рекао да без доказа да је Руанда сигурна земља и без отклоњеног ризика да ти људи могу да буду враћени у земље одакле долазе, нема говора да Енглеска те људе шаље и да је то противно међународном обичајном праву", објаснио је Ђуровић.

Ђуровић закључује да борба против кријумчарења кроз ограде и насиље не даје довољно резултата, него ствара ситуацију каква је била у Србији.

"А то значи да кријумчарске групе само јачају јер мора неко да помогне тим људима, односно да им узме новац да би они наставили даље", рекао је Ђуровић.

субота, 02. март 2024.
15° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво