Читај ми!

Усвајање и процедуре – зашто су и родитељи и деца на чекању

Иако је број оних који у нашој земљи желе да усвоје дете четвороструко већи од броја деце која чекају на нови дом, ове године је од 323, усвојено само 37 малишана. Потенцијалним усвојитељима сада је доступно Саветовалиште за усвајање деце.

Драгана Крстић из Удружења "Шанса за родитељство" је 18 година чекала да постанете мама и успела је у томе биолошким путем пре пет година, а сада је у процедури за усвајање детета. Крстићева каже да је усвајање тема којом су се у кући бавили и када су лечили стерилитет.

"Често нам је то била тема разговора, чак смо и ишли једном у Центар за социјални рад да се распитамо о потребним почетним детаљима. Међутим, нисмо ипак ушли у ту процедуру, иако нисмо одустали од те идеје. Када је дошла Марија, та идеја се поновно вратила на сто у нашој кући и заправо смо прошле године почели нашу процедуру за проширење породице, јер као и сви други желимо више деце, а просто биолошки, медицински ја више не могу да будем трудница“, рекла је Крстићева.

Напомиње да је усвајање једна велика шанса за њену породицу да добије још једно или двоје деце.

"Питања која смо постављали једно другом јесу колико ће да траје процедура, како ће то наше дете да изгледа, да ли ћемо бити довољно добри родитељи, да ли ће се оно добро уклопити у нашу породицу, да ли ће оно пружити све оно што њему треба, односно да ли ми имамо све оно што њему треба, тако да сва та питања, наравно и питања процедуре, како, шта, где предајемо, с ким разговарамо, шта ће нас све питати, шта треба да испуњавамо, да ли постоје критеријуми и слично падало је и нама на памет“, истакла је Крстићева.

Колико је компликована процедура за усвајање деце

Маријана Аризановић из Удружења "Шанса за родитељство" истиче да оно што је најважније што ће добити у Саветовалишту за усвајање деце у Београду јесте искуствена подршка, јер лако је доћи до информација, али оно што је специфично јесте да ће у Саветовалишту моћи да поразговарају са родитељима који су већ усвојили децу, који имају своју породицу и где ће чути из прве руке не само како је то бити родитељ усвојеног детета, већ како су они пролазили, не само кроз папиролошку процедуру, већ и емотивну.

Папиролошка процедура је заправо оно што прво прати процес усвајања и не може да се помене процес усвајања да се не помиње процедура.

омпликована процедура је тешка реч, дефинитивно, зато што није толико компликовано што се тиче администрације. Припремамо обичну документацију, представљамо себе у смислу где живимо, шта радимо, чиме се бавимо, где смо рођени. Основне ствари заправо представљамо стручњацима из Центра за социјални рад. Тамо постоји тим који нас процењује у тој првој фази, односно процењује нашу подобност“, каже Крстићева.

Према њеним речима, важно је потенцијалним усвојитељима објаснити процедуру како је не би сматрали компликованом.

ад знамо који су нам кораци, дакле, прво размишљамо о усвајању, одлучујемо, доносимо одлуку, преиспитујемо себе, када одлучимо да усвојимо дете, онда се јављамо Центру за социјални рад као референтној установи да би нас они проценили кроз администрацију и кроз разговоре с њима. Све то заједно чини подобност породице да би могла да усвоји дете“, истакла је Крстићева.

понедељак, 26. фебруар 2024.
12° C

Коментари

Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво