Читај ми!

Правни оквир за отпад - ко ће највише профитирати

У протекле три године очишћено је више од 900 дивљих и уређено десетак несанитарних депонија које се налазе у близини насеља. Уредба о управљању отпадом од грађења и рушења умногоме је допринела да - се мења однос према тој врсти отпада.

Садашњи начин рушења и уклањања објеката погубни су по друштвени систем. Прашина загађује животну средину, а непрописно одлагање отпада деградира простор у градовима. Уредба налаже - отпад треба сортирати и одлагати на места предвиђена за то. У Европи се рециклира више од 70 одсто тог отпада.

"Ми имамо заједничке смернице у Европи, како да се уклони азбест, како да се уклони ПЦБ - за неке материје имамо. Ситуација је сада таква да немамо у свим земљама исте материјале, нисмо градили на исти начин. У Европи имамо једну базу знања и уџбеника и праксе како треба да се склоне те материје", каже Игор Кескес Маконкаи, потпредседник Међународног комитета ЕДА.

"Мислим да Србија у овој области може да буде на добром путу уколико формира правни оквир, уколико формира стандарде који ће пратити идеје да је грађевински отпад ресурс", рекао је проф. др Ђорђе Вељовић са Технолошко-металуршког факултета у Београду. 

Према уредби, инвеститор не може да добије ни грађевинску, ни употребну дозволу уколико нема књигу о правилном току отпада. Упућени кажу да ће уредба морати да претрпи измене и допуне, па чак и увођење казнене политике.

"Овде јесте идеја да се лоше навике, пракса која је била погубна и правила која су била неписана измене и да добије неку форму. Као први корак мислим да је ово сјајна ствар и ми као асоцијација и мислим да је сјајна ствар", каже Дејан Боројевић, председник српске асоцијације за рушење, доконтаминацију и рециклажу 

"Биће тешко, док се не испуне претходни услови којих има доста. Ја мислим да ће највише профитирати грађани зато што ће се кренути коначно у успостављање система управљањем овом врстом отпада имајући у виду колико је градилишта на територији целе Србије", напомиње Татјана Живковић, дипломирана правница.

Правилним третирањем и одвајањем уз адекватно знање, опасни и неопасни отпад постаје нови ресурс, штеди се на резервама минералних сировина, али и смањују површине дивљих депонија.

Грађевински отпад и отпад од рушења чини отприлике 25 до 30 одсто укупног отпада који се ствара у ЕУ, док је у Србији тај проценат већи од 75 одсто.

среда, 21. фебруар 2024.
8° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво