Читај ми!

На енергетску санацију чека хиљаде објеката – које могућности имају станари

До 26. децембра продужен је рок да стамбене зграде конкуришу за добијање субвенција за енергетску ефикасност. Интересовање је велико, што није чудно јер, према званичним подацима, чак 85 одсто стамбених зграда у Србији не задовољава минималне услове енергетске ефикасности. Маја Вукадиновић из Министарства рударства и енергетике каже да је за тај програм обезбеђено са Европском банком за обнову и развој 64,5 милиона евра. Половину трошкова ће сносити држава, а другу половину ће отплаћивати грађани кроз рачуне за грејање осам до једанаест година.

Предратна зграда у Дринчићевој 28 jе у таквом стању да су алпинисти морали да уклоне скоро целу фасаду, јер је угрожавала пролазнике.

Станари су заменили столарију али, кажу, немају средстава за нову фасаду. Због лоше изолације, грејање им је изузетно скупо.

Држава је последњих година почела да учествује у финансирању обнове столарије и фасаде, али то је кап у мору, јер треба санирати на хиљаде објеката у које се деценијама није улагало.

Професионални управник Милан Караџић истиче да је велики проблем финансијска ситуација станара.

"Улагања у фасаду су велике инвестиције, тако да без помоћи државе ту неће бити великих напредака", сматра Караџић.

Ко плаћа највећи део

По закону, осим када је реч о објектима од општег интереса или под заштитом државе, одржавање је обавеза власника станова. Кроз програме побољшања енергетске ефикасности, за шта се однедавно издвајају знатна средства, држава ће смањити проблем, али ће највећи део и даље морати да плате власници станова.

Ранко Релић из фирме за уградњу калориметара, објашњава да мора да се уради термичка изолација објеката, столарија. То, како наводи, у Београду кошта између четири и шест милијарди евра.

Које могућности имају станари

Уколико од 2027. године у Београду сви који су прикључени на даљински систем почну да плаћају грејање по утрошку видеће се размере проблема. 

Станари ће имати три могућности: да се навикну да више неће моћи током зиме да буду у кратким рукавима, да плаћају високе рачуне или уложе у обнову зграде.

"Требало би да се дефинишу приоритети. Није само енергетска одрживост, треба да буде одрживост читавог објекта у функционалном стању", сматра Петар Цекић, грађевински инжењер.

Рачуница да се улагање у енергетску ефикасност, кроз уштеду, исплати за неколико година, до сада није мотивисала већи број грађана. Субвенције и повољнији кредити начин су да држава стимулише власнике станова да уложе у одржавање.

Јавни позив за стамбене заједнице у Београду

Према званичним подацима, чак 85 одсто стамбених зграда у Србији не задовољава минималне услове енергетске ефикасности. 

Маја Вукадиновић из Министарства рударства и енергетике је, гостујући у Београдској хроници, навела да је тренутно расписан Jавни позив на који се могу пријавити стамбене заједнице из Београда које су заинтересоване за енергетску санацију и да је рок продужен до 26. децембра.

"Након тога ће Министарство рударства и енергетике, у сарадњи са ЕБРД, расписати тендер за избор консултанта који ће урадити енергетски преглед и на основу тога елаборат о енергетској санацији. И након тога ће се урадити коначна ранг-листа тих зграда које ће ући у овај програм", објашњава Вукадиновићева.

Овога пута је реч о субвенцијама за санацију фасада и кровова. 

Додаје и да су урадили прелиминарно истраживање и да се јавило 15 градова и општина у Србији. 

"Они су сви расписали јавни позив где ће се заинтересоване стамбене заједнице пријављивати. Кроз овај програм ће се радити енергетска санација која ће првенствено подразумевати изолацију, односно извођење радова на енергетској санацији крова, након чега ће се прећи на наплату по утрошку, значи загревање, што је наравно законска обавеза према плану Републике Србије", истиче Вукадиновићева.

Како ће се финансирати енергетска ефикасност

Каже да је за реализацију овог програма у сарадњи са ЕБРД обезбеђено укупно 64,5 милиона евра.

"Предвиђено је да 50 одсто платимо ми, значи ЕБРД, а осталих 50 процената ће отплаћивати грађани кроз рачуне за грејање. На тај начин што ће ти рачуни за грејање остати исти или ће бити незнатно виши, али на годишњем нивоу. Нека процена је да ће се та инвестиција исплатити за осам до једанаест година", рекла је Вукадиновићева.

Истиче и да ће свака зграда доносити коначну одлуку да ли хоће или неће да учествује у том програму, уз подршку власника стамбеног простора.

Колика би била уштеда у грејању

Уштеда у грејању ће, како наводи, зависити од мера енергетске санације, да ли већ постоје, или ће се тек реализовати.

"Ако се паушално сада плаћа 100 динара по метру квадратном, уштеде могу бити до 35 одсто, под условом да су све мере енергетске санације на том конкретном објекту урађене. Значи изолација, столарија, кров, све значи то може", прецизирала је Вукадиновићева.

уторак, 20. фебруар 2024.
9° C

Коментари

Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Браво, доста је безобразлука
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
medicinsko nasilje
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво