Јана и Огњен ходају уз помоћ роботске рехабилитације, потребна им је помоћ

Јана и Огњен Спасојевић из Крагујевца су превремено рођени близанци са озбиљним здравственим проблемима. После низа компликација и интервенција са дијагнозом дечје церебралне парализе - у шеснаестој години обоје су почели да ходају уз помоћ роботске рехабилитације на клиници "Неуромедик" у Нишу.

Када су пре годину дана дошли у нишку клинику "Неуромедик", лекари кажу да је Јана једва ходала, љуљајући се, док је Огњеново тело, због слабих мишића и спазма било у чучећем положају.

Јана каже да је почела да хода са штакама, самостално и да се доста тога исправило.

Огњен истиче да боље хода, да боље стоји и да се креће са штакама. "Нема страха, лакше, боље ходам – све боље. Биће најбоље, захваљујући мојим дивним родитељима и дивним терапеутима", додаје Огњен.

Огњенова воља и упорност су посебни с обзиром на то да је од рођења његово стање било лошије.

Већ у првим данима живота обоје су имали мождани удар и одузетост леве стране, а касније епилепсију и низ других проблема.

Њихов отац Горан Спасојевић каже да су он и супруга својом борбом и жељом да помогну Огњену и Јани дошли до многих ствари које постоје у свету, а које могу да омогуће деци у Србији да имају квалитетнији живот.

"Више у свету није табу тема да се дечја церебрална парализа лечи, да се разне атрофије лече, значи постоје многе методе", додаје Спасојевић.

После трауматичних 16 година лечења, операција и различитих интервенција, роботска рехабилитација на нишкој клиници је нешто што им даје наду.

Проф. др Стојанка Ђурић, неуролог и неурофизиолог, сматра да ће захваљујући огромној енергији почети да ходају нормално.

"Та енергија и код једног и код другог, али код Огњена је већа, она ће их довести до нормалног хода. Само треба време, јер роботска рехабилитација ствара нове ћелије у тим оштећеним деловима мозга, али веома споро и постепено, тражи време", напомиње Ђурићева.

Директор Поликлинике "Неуромедик" Милан Ђурић каже да је у питању релативно нова грана медицине, практично из последње декаде, која омогућава оно што стандардна конвенционална физикална терапија није у стању, а то је рана вертикализација пацијената, обављање великог броја покрета у веома кратком временском интервалу.

Да би Јана и Огњен уз помоћ робота вежбали и по седам сати дневно, Спасојевићи су изнајмили стан у Нишу.

Потребна им је помоћ и за дуготрајну рехабилитацију, од које сви много очекују.