Како до приватне пензије - најмлађи штедиша беба, најстарији у десетој деценији

Из Црне Горе је недавно стигла најава да би у наредном периоду могли да у потпуности укину државни пензиони фонд и да се окрену приватним. Седам добровољних фондова у Србији, којима управља четири друштва, имају око 217.000 чланова.

Владимир Ђорђевић је гостујући у Јутарњем програму, оценио да је то тренутно довољан број фондова у Србији, јер тржиште одговара на потребе и на захтеве који се јављају и са стране запослених. Сваког месеца редовно своје обавезе уплаћује око 90.000 корисника.

Објашњава да су добровољни пензиони фондови инструмент дугорочне небанкарске штедње које карактеришу директне уплате чланова фонда.

"Ви све што уплатите, то остаје само вама и када прође период акумулације, располажете том имовином у потпуности", прецизирао је Ђорђевић.

Добровољност динамике уплате

Додаје да је посебна карактеристикатог инструмента штедње, потпуна добровољност динамике уплата. Индивидуални корисник, нема обавезу да сваког месеца уплаћује онолико колико је уплатио претходног и тиме неће изгубити ниједно право. 

Неки фондови, каже имају минимум уплате 1.000 динара, неки 500 динара месечно и то је једино ограничење.

"Постоје порески подстицаји, тренутно мислим око 7.500 динара који се уплате из плате кад уплати послодавац. То се уплаћује без уплаћених пореза и доприноса и то је вид пореског подстицаја на неку личну одговорност. Дугорочно штедња је генерално јако велики проблем да је прихватимо у садашњем тренутку", указује Ђорђевић.

Најмлађи члан има једну, а најстарији више од 90 година

Наводи да је све то посебно важно за људе који тек улазе на тржиште рада, који би требали да кроз дуги процес акумулације док раде 20-30 година да малим уплатама у том дугом периоду остваре значајну суму новца.

Просечна старост чланова добровољних фондова је 47 година, најмлађи су бебе, а најстари члан има више од 90 година.

Указује да и ти подаци говоре да се људи се релативно касно сете да ће у неком тренутку доћи до промена, али да добровољне пензије не би требало да буду и једини извор прихода у трећем добу.

"Још увек се сви ми ослањамо на државне пензије. Ово треба да буде, као нешто додатно што нам омогућава да у том трећем добу старости можемо с мало мање финансијских брига да прођемо. Јесте да је просечна старост чланова фондова у процесу акумулације неких 47 година, али и просечна старост нашег друштва је, нажалост, мало демографски неповољна. Позитивна је ствар што имамо скоро 1.000 чланова млађих од 19 година, закључује Ђорђевић.

Наглашава и да је оваква штедња безбедна и да треба непрекидно имати у виду да је реч о дугорочној штедњи, па да и све резултате треба посматрати дугорочно.

"Међутим, чак и када укључимо овај период који је изразито неповољан, ја вам кажем, укључујући то, посматрајући све у оквиру индустрије, сви фондови који оперишу дуже од десет година су остварили добитак и сачували су вредност имовина", истиче Ђорђевић.

Да ли су фондови испунили очекивања

За Фискални савет ти фондови нису испунили очекивања, јер упркос пореским олакшицама, како указују, нису успели да се пробију на тржишту рада. То поткрепљују тиме, да је тек сваки десети запослени члан неког фонда.

Ђорђевић се не слаже с том оценом и истиче да су последњих 15 година добровољни пензиони фондови ипак испунили своју функцију. 

"Последњих 15 година, кад погледамо податке како су они располагали имовином којом је предата од стране чланова фонда, они су испунили своју основну функцију, а то је да су сачували вредност имовине у односу на инфлацију. Кад прорачунамо период последњих десет година, имовина фондова је порасла за нека два процента више у односу на инфлацију. Значи, реални добитак је нека два процента и на тај начин је сачувана куповна моћ тог новца који су грађани запослени предали фондовима", објашњава виши саветник Удружења финансијских институција ПКС-а.

Сматра и да је оцена Фискалног савета, како каже "мало промашила поенту", због тога што је оцењивана укупна испуњеност пореске реформе.

Појашњава да је права пореска реформа о којој се разговарало пре 15 година подразумевала да постоји обавезни приватни фонд, а да су фондови који сада постоје само с добровољним уплатама.  Оцењује и да се не може оцењивати проценат људи на основу добровољности.