Читај ми!

Два најважнија медијска закона иду на дораду – стручна јавност најбурније реаговала на један члан

На оцену јавности дата су два медијска закона – о јавном информисању и медијима и о електронским медијима. Предлагач, Министарство телекомуникација и информисања, оцењује да је реч о важним прописима, усклађеним са европском директивом, а медијска удружења да поједине одредбе нису у складу са Медијском стратегијом. Своје предлоге до краја недеље упутиће и РТС.

Непуну деценију од великих измена, два најважнија медијска закона иду на дораду. Са оценом предлагача да су корак напред за медије, удружења новинара се делимично слажу.

Корак уназад за УНС је одредба о улози Савета за штампу. У предлогу пише: приликом расподеле новца на конкурсима у обзир ће се узимати прекршаји оних медија који признају надлежност Савета.

"Они који не прихватају надлежност савета могу да крше кодекс а да не сносе никакве последице. Комисије би морале да бодују и уважавају чињенице које добијају од државних органа, то је стандард јер је опште познато да је у општој таблоидизацији медија то слаба тачка и да ми етичке и професионалне стандарде морамо да поправљамо и закон који треба да буде направљен према медијској стратегији то треба да реши. То је један велики проблем и ми на такво законско решење не можемо да пристанемо", указује Нино Брајовић из Удружења новинара Србије.

И у НУНС-у су сличног става. Сматрају да је највећи проблем што ће се тако новац грађана Србије додељивати медијима који систематски крше кодекс.

"То смо хтели да покушамо да спречимо, радна група је завршила свој рад на том закону и тај савет се нашао у нацрту. Међутим, након што је радна група завршила рад, Министарство је дало одређене предлоге да се измени тај члан законам наводећи да није у складу са Уставом, што смо у једном делу прихватили. У нацрту сада тога нема", указује Марија Бабић, правница НУНС-а.

Бура око члана који дефинише ко може да буде издавач

Стручна јавност најбурније реагује на члан 39 који дефинише ко може бити издавач медија. Не може Република, Аутономна Покрајина ни јединица локалне самоуправе.

Може правно лице у јавној својини, али ако не користи државну помоћ нити обавља делатност од општег интереса.

Новинарска удружења тај члан виде као посредно враћање државе у власништво над медијима.

"Држава може бити издавач тако што држава може да оснује било које привредно друштво које касније може да буде издавач медија, и на локалном нивоу. То значи да ћемо доћи до тога да се озакони све оно што је Телеком радио свих претходних година, оно на чему смо инсистирали а то је да држава треба да изађе из медија, што је била стратешка одлука Републике Србије, сад ће овим изменама да се озакони", указује Марија Бабић, адвокат Независног удружења новинара Србије.

У НУНС-у подсећају да је почетна идеја о изласку државе из медија пре више од деценију постојала да би се избегао недозвољени утицај државе на уређивачку политику медија.

"На томе је инсистирано, држава је на то пристала, усвојила медијску стратегију 2020. године, држава је решила стратешки да изађе из власништва медија. Са овим решењем закона апсолутно поништава своју одлуку, не поштује медијску стратегију коју је сама донела, то је суштина свега", сматра Марија Бабић.

Ресорни министар обећава: у наредне две године завршиће се приватизација медија. Предложено решење је, каже, у складу са медијском стратегијом.

"Телеком Србија као државни оператор може да буде власник издавача медија и то је јасно. У 21. веку, на крају првог квартала 21. века, не можемо спречити једног телеком оператора да се бави мултимедијом, то је саставни део телекомуникација и то је у складу са европском праксом и директивама ЕУ. Највеће европске компаније су у власништву држава и не можемо једног телеком оператора осакатити на тржишту", рекао је министар телекомуникација и информисања Михајло Јовановић.

Нино Брајовић сматра да се наведеним чланом исправљају лоша законска решења из прошлости.

"До тог апсурда смо дошли зато што није завршена приватизација и зато што је дозвољено другим кабловским операторима и телекомуникационим компанијама да имају медије преко повезаних правних лица, сада долазимо у ситуацију да Телеком не би био у равноправној тржишној утакмици уколико то исто право не би имао као друге компаније и мислим да би држава направила бољу услугу Телекому када би рекла да то право имају телекомуникационе компаније, а не јавна предузећа", указује Брајовић.

Предлози РТС-а

Предлоге измена има и РТС, кључни о заштити малолетника, тражи да се емитовање ријалити програма ограничи – од поноћи до шест сати ујутру.

"Да се поштује одлука РЕМ-а о логичкој нумерацији канала, да се пооштре те казнене одредбе и да програми ЈМС буду на првим позицијама такође у будућности требало би регулисати однос између јавног медијског сервиса и кабловског оператера уговором о надокнади и плаћању за реемитовање нашег програма. Што се тиче осталих наших предлога сви су у складу са европским директивама, прописима, праксом и заиста очекујемо да буду и прихваћени", истиче Татјана Ћитић из Сектора за развој и нове послове РТС-а.

Промене за РЕМ

Велике промене претрпеће и Закон о електронским медијима, посебно у делу који се односи на Регулаторно тело за електронске медије.

Чланове Савета РЕМ-а више не би бирали скупштински одбори, већ посланици на предлог овлашћених предлагача међу којима су и заштитник грађана и повереник за равноправност.

Maрија Бабић из НУНС-а истиче да је потребно да дође до својеврсног "ресета" РЕМ-а, односно да досадашњим члановима Савета престане мандат.

"И до сада знамо да досадашњим члановима мандат да траје четири-пет година зависно од члана до члана. Ово ће бити нов закон, претрпео је толико измена, а и када се гледају нови критерујуми, већина садашњих чланова не испуњава те критеријуме који су строжи у односу на претходни закон, тако да мислимо да је то једна од кључних ствари које треба изменити", каже Бабићева.

Ресорни министар става је да ће РЕМ новом регулативом бити још више независан.

"Оно што је дефинисано је да кад закон ступи на снагу не постоји институција ресетовања чланова Савета из простог разлога што то представља владавину права, не можемо доношењем једног закона ресетовати мандате неког тела које је регулаторно и независно и ако бисте то ставили, сигурно би пало на Уставном суду", указује Јовановић.

У новом закону први пут ће бити дефинисани малолетници и њихова права, непримерен садржај за њих. Такође, РЕМ ће имати могућност да врши инспекцијски надзор над радом медија.

недеља, 14. јул 2024.
36° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару