У "животном коферу“ носе велику трауму – како хранитељи могу помоћи деци

Девојчица из Миријева, коју је отац осам година држао заточену, добила је нови дом у хранитељској породици. Само у Београду 950 деце одраста са хранитељима, у Србији око шест хиљада. Проблем је што таквих породица нема довољно.

Мирјана Новаков, директорка Центра за породични смештај и усвојење рекла је, гостујући у Дневнику РТС-а, да се када се  бира хранитељска породица полази од правилника о хранитељству који јасно дефинише како се то ради:

"Такође, да прецизирам, готово сва деца која улазе у хранитељство, односно у ту област социјалне заштите, јесу трауматизована. Неко мање, неко више, али у сваком случају како ће се то дете изборити са том траумом зависи од низа фактора, од тога ког је узраста, каквих је карактеристика, прво свега и ког интензитета је била траума, поготово када говоримо о оној трауми која је директно животно угрозила дете."

У том смислу, како каже, обучавају се кандидати, још на обуци за припрему, за бављење хранитељством, да препознају шта је то траума, да препознају које су то потребе деце која су прошла трауматска искуства, да знају да одговоре на те потребе деце правовремено и благовремено, да обезбеде безбедно и сигурно окружење.

Према њеним речима, у току године сваки хранитељ пролази још 10 сати редовне обуке кроз коју такође учи не само о трауми, већ и о другим потребама за одгајање деце.

"Наши стручни радници су такође адекватна подршка. Када говоримо конкретно о упаривању детета и хранитељске породице, наравно да се настоји да хранитељска породица може да одговори на потребе, па и у овом конкретном случају детета!", додала је она.

Шта је превасходни задатак хранитељске породице

"Прво је задатак нас, професионалаца, да видимо да ли породица и која породица може да одговори на потребе таквог детета. То је висока трауматизација. То дете у животном коферу носи огромну количину трауме. Тим пре што очекујете од примарне породице да пружи љубав и негу, а ми смо добили нешто супротно, код овог детета, смо добили управо насиље, злостављање, занемаривање", подвукла је Мирјана Новаков.

У том смислу, додаје, "ми радимо са хранитељима, препознајемо да ли имају могућности да одговоре на потребе детета".

Када се пронађе породица, сачињава се записник

Када пронађемо породицу, сачињава се записник о избору хранитељске породице, а потом се доноси план заштите услуге као и план прилагођавања детета и породице. Прво се процењује каква је породица, да ли може да одговори на потребе, какви су стандарди у којима та породица живи.

Хранитељске породице могу да усвоје дете

Хранитељске породице у принципу могу да усвоје дете, али морају да прођу обуку као што то пролазе и сви кандидати за усвајање, каже она. Обука није иста, хранитељство је привремена мера, а усвајање трајна мера.

Неке земље у свету имају обједињен програм и раде по истом програму усвајања и хранитељства. "Међутим, код нас је другачије. Хранитељство се сматра привременом мером, усвајање се сматра трајном мером и хранитељи такође пролазе овај програм", рекла је Новаков.

У конкретном случају, дете мора да добије подобност за усвојање. Постоји јасни елемент и кад дете може да иде на усвајање. Да ли су родитељи, рецимо, лишени родитељског права, да ли су родитељи лишени пословне способности, да ли су родитељи преминули, значи нема живе родитеље, објаснила је она.

"Значи, оно мора стећи прво подобност за усвојање да би могло бити усвојено. У Београду имамо у току процес обуке два хранитеља који су поднали захтев за усвојитеља, односно за обуку за усвојитеље, тако да се надам да ће се све успешно завршити јер ко боље познаје дете од од хранитеља. Они од раног детињства и познају њихове потребе, навике", навела је она.

У Београду недостаје око 150 хранитељских породица, остали центри су пријавили око 350 хранитељских породица, тако да то није баш мала бројка, закључила је Мирјана Новаков.