Читај ми!

У Србији нема довољно донора, а само једно "да" може да спаси више живота

Једно "да" у касним поподневним сатима, две здравствене установе ставило је на ноге, и после вишечасовних операција - донело продужетак четири живота. Захваљујући сагласности породице донора, у Клиничком центру Србије и Војномедицинској академији, урађене су трансплантације срца, јетре и бубрега.

Двадесеттрогодишњи Петар опоравља се на Војномедицинској академији, и две недеље након трансплантације јетре, данас би требало да иде кући. Мало даље, у Клиничком центру Србије опоравља се 56-годишњи Зоран, коме је исте ноћи урађена трансплантација срца.

“Моје стање је било веома критично и није се знало да ли ћу преживети зато што је био потребан донор хитно. Ја сам веома захвалан породици која је рекла да”, казао је Петар.

Зоран каже да је имао увећано срце и да је отишла и лева и десна комора.

“Имамо овде физиотерапеута, да не будемо само у лежећем ставу, да не дође до компликација. Не знам шта бих рекао, осим да сам захвалан породици донора, и целој екипи која је радила целу ноћ“, испричао је Зоран.

Трећа трансплантација срца у КЦС ове године

У овој години то је трећа трансплантација срца у Клиничком центру Србије, а 50. од 2013. када је у Клиници за кардиохирургију те установе пресађено прво срце.

“Званично 39 болесника, али као што можете да видите иза вас и у другој јединици интензивног лечења имамо стално болеснике који нам пристижу и које обрађујемо да ли су кандидати за трансплантацију или не, тако да се листа ревидира свакодневно“, истиче проф. др Светозар Путник, директор Клинике за кардиохирургију УКЦС-а.

Лекари Војномедицинске академије кажу да су стрепели за Петра и да ли ће јетра стићи на време. Био је животно угрожен, у ишчекивању је помогла и дијализа јетре.

“То је процедура која се први пут радила сада на ВМА, али је уродила плодом и спасила живот, процедура се ради само у најтежим ситуацијама, до трансплантације, сама по себи не би могла да одржи живот пацијенту. Петар има нови живот, живеће као друге здраве особе, повремено ће долазити на контроле, треба да живи пуним плућима“, напомиње др Ирина Брчеревић, гастроентеролог хепатолог ВМА.

Каква је процедура

Када је породица рекла најважније "да", окупили су се тимови, експлантација и трансплантација су трајале око 13 сати.

“Имамо координатора за трансплантацију, он позива и нас који смо ту, ко је на одмору и ми се окупљамо у року од пола сата 45 минута. Институционална сарадња која је успостављена између ВМА и цивилног МЗ је дала врхунски резултат, једна врхунска сарадња између две установе је довела до тога да смо успели да урадимо мултиорганску трансплантацију“, указује Др Момир Шарац, васкуларни хирург ВМА.

Др Горан Рондовић, анестезиолог ВМА додаје да је први пут после више година у тој установи направљена таква процедура где су експлантирани и срце и јетра и бубрези, укупно је шест анестезиолога учествовало у процесу који је трајао целе ноћи, и у наредном дану када су рађене и саме трансплантације.

У Србији нема довољно донора

У Србији нема довољно трансплантација, и донора, у ишчекивању да Скупштина усвоји измењен Закон о трансплантацији, они који најбоље знају да живот у секунди може да пређе на другу страну, имају важне поруке за све нас.

“Сама та администрација неће унапредити, али свест грађана, хуманост грађана мора да буде на првом месту, и свакако донација органа јесте нешто што је у свету уобичајенни поступак, мора се радити доста код нас и на психолошком, етичком аспекту, тако да се број донора повећа“, истиче проф. др Дарко Мирковић, начелник Тима за трансплатацију јетре ВМА.

Професор Путник поручује: “Будите хумани, сада је то важније него икад“.

четвртак, 25. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво