Ако грађани нису укључени у процес одлучивања на локалу - ко онда заступа њихов интерес

Девет општина има низак ниво учешћа грађана, њих 14 умерени, а само се једна општина издваја са високим нивоом учешћа.

За ново игралиште, асфалтирану улицу и око 50 пројеката у последњих неколико година у Ужицу су гласали грађани. Због тога једино Ужице има титулу локалне самоуправе у којој грађани са више од 60 одсто учествују у јавним политикама које креирају градски оци и утичу на то како ће се трошити новац из локалног буџета.

"У овој години, у оквиру и овог пројекта додатни акценат стављамо и на осетљиве групе, дакле имамо гарантовано учешће односно могућност реализације пројеката за осетљиве групе а такође и оно што смо у Ужицу од ове године увели јесте и учешће младих у оквиру средњих школа. Дакле постоји посебан буџет за средње школе где млади предлажу конкретне пројекте“, каже члан граддског већа Ужица Миодраг Петковић.

За унапређење учешћа грађана у одлучивању у овој и наредној години обезбеђено је 110 милиона динара од чега је 40 одсто од швајцарске владе.

"Учешће грађана је један од есенцијалних принципа швајцарске културне политике и снажно институционално потпомогнуто. Кроз овај програм Швајцарска ће наставити да подржава ову иницијативу у Србији“, каже Мелина Папађорђу из Канцеларије за сарадњу амбасаде Швајцарске.

"Укупно, ми процењујемо преко два милиона евра ће бити потрошено на те такозване мале грађанске пројекте који ће допринети томе да већ од 2024. и 2025. кажемо да стање на локалу је унапређено у најмање 14 локалних самоуправа", сматра Бранислав Милић из швајцарског програма "Хелветас".

У "Транспарентности Србија" кажу да је потребно да се јача поверење између локалних самоуправа и грађана који треба да буду сигурни да њихови предлози неће остати мртво слово на папиру и да ће сваку иницијативу локална самоуправа размотрити.

"Где смо очекивали знатно боље резултате од оних које смо добили јесте питање пријављивања неких кршења прописа и пријављивања комуналних проблема. Дакле, већ је прошло доста времена од када су општине почеле да уводе те системе али и даље резултат није задовољавајући, значи негде је испод 30 посто", истиче Немања Ненадић из "Транспарентности Србија".

У ресорном министарству кажу да је учешће део реформе јавне управе по мери грађана и посао свих у систему.

"Ја се искрено надам да ће много већи допринос они дати укључивању грађана у јавне расправе, у доношење нормативних аката, закона и неких много сложенијих структурних докумената као што су стратегије, акциони планови на државном нивоу што за сада мислим да не постоји довољна заитересованост грађана да узму учешће у таквим неким активностима", каже државна секретарка у министарству државне управе и локалне самоуправе Маја Мачужић Пузић.

Међу најефикаснијим начинима комуникације је изјашњавање грађана преко месних заједница. Такође се предлаже веће коришћење сајтова и друштвених мрежа за ставове и мишљења, а посебно увођење механизама за пријаву проблема као и обавештавање јавности о томе како је проблем решен.