Таковска 10: Зашто нам не треба оружје

Чини се да никада до сада у српском народу није била јача свест да је лично наоружање цивилима непотребно, као и да ће произвести више штете него користи. Да ли смо ову лекцију могли да савладамо и без две језиве трагедије.

У Србији од понедељка тече акција некажњеног враћања сваке врсте наоружања које се легално или нелегално налази код цивилног становништва.

Бојана Отовић Пјановић из Службе за сузбијање криминала МУП-а Србије каже да је према пресеку који је направљен око 19 часова за два дана предато око три хиљаде комада оружја, више од 125 хиљада муниције, као и 150 комада минско-експлозивних направа.

"Грађани не морају да долазе у полицијске станице, већ јој се могу обратити. Полицијски службеници доћи ће на лице места и помоћи око транспорта", објашњава Отовић Пјановићева.

Истиче да ће озбиљна казнена политика донети добре ствари, али и повезаност институција у систему контроле особа које су добиле легално оружје.

Оружје и самоодбрана

Отовић Пјановићева из праксе не зна за случај да је неко користио оружје у самоодбрани."Оружје ако се држи по прописима не може да нам служи, нити је механизам који ће да нам гарантује самоодбрану. Према мом мишљење, треба увести ригорозније контроле, јер је поседовања оружја ризик", наводи Отовић Пјановићева. 

"Код нас се оружје држи из личне страсти. Ако бисмо увели веће порезе на оружје, преиспитали бисмо се да ли им је и из ког разлога потребно. Појединац у овом трагичном моменту треба да испита када је имао потребу да очисти оружје, а заиста је велики ризик поседовање", поручује Отовић Пјановићева.

Наглашава да треба са децом у школама да се ради на развијању узајамности, емпатије, системима вредности, као и да шире и негују љубав.

"Ако у почетним развојним фазама деци усадимо условно речено страхове, одговорност и озбиљност по питању оружја и научимо их да негују праве вредности, сутра би били спремни да имају нормалну и функционалну породицу", указује Отовић Пјановићева.

"Убијање из задовољства"

Историчар Предраг Марковић каже да аргумент да се поседује оружје за одбрану није тачан, као и да имамо "дубоку промену у људској души".

Људи су убијали у име неке групе – политике, вере, породице. Убице по школама, убијају као индивидуалци", наводи Марковић, који додаје да је дошло и до нестанка емпатије.

Наглашава да "масовне убице из модерног времена убијају из изопаченог задовољства". "Немају никакав интерес, напротив. Једино што спаја масовне пуцаче до суманутих тинејџера, врста је непостојања осећања за заједништво са другима", наводи Марковић.

Проблеми вредности 

Социолог Владимир Вулетић пак каже да су у више од 45 хиљада објава на друштвеним мрежама позитивно оцењена два масовна убиства која су се догодила у Србији.

"То указује да велики број младих људи не могу да раздвоје шта је добро, а шта лоше. Постоји вредносни проблем, што се прелива као друштвени", указује Вулетић, који оцењује да уз велики број оружја можемо говорити о у будућим "експлозивним" ситуацијама.

Према његовим речима, нико не може да искључи овакве трагедије у будућности, иако се смањи број нелегалног оружја, али да ће вероватноћа бити мања.

"Да није било могућности у конкретном случају да тинејџер дође до оружја, теже би учинио злочин. Одузимање оружја је врста препреке", каже социолог Владимир Вулетић.