Представници породица киднапованих и несталих на КиМ: Очекивања мала, институције заказале

Заједничка Декларација који су Београд и Приштина потписали 2. маја у Бриселу је необавезујућа, будући да у њој нема јасно прецизираних рокова, навели су представници удружења породица киднапованих и несталих на КиМ на дискусији у Медија центру у Чаглавици.

Истакли су да могућности увек постоје, али да су очекивања породица киднапованих и несталих заиста мала.

Јасмина Живковић из Удружења породица киднапованих и несталих у Штрпцу рекла је током дебате да о преговорима, договорима, декларацијама сазнају једино из медија, али и о садржини Декларације.

"Обавеза је да буду пронађени"

Живковићева указује да је прва и једина обавеза према несталима да буду пронађени, изразивши наду да ће договор из Брисела одблокирати процес потраге за несталима.

"Није било ниједног састанка, напретка, ископавања, нити информације претходне две године везане за нестала лица. С обзиром на то да смо се свели на то да будемо део политичких договора, а то је увек размена неких интереса, чланови породица искрено верују да ће у неком тренутку бити део интереса политичара да се ово питање решава на прави начин хуманим приступом", Истакла је Живковићева.

"Не правимо разлику"

Координатор Ресурсног центар за нестала лица из Приштине Бајрам Ћеркинај рекао је да је гајио наду да ће након састанка у Бриселу расветљавање судбине бити деблокирано, али да је сада блокираније него што је било.

"Политичари говоре само оно што њима одговара, али би требало да виде и хумани део, тражи се дете, сестра, отац, брат или било који други члан породице. Шта значи чекати 25 година без одговора за 1.621 лице? Не правимо разлику међу Албанцима, Србима, Ашкалијама, Египћанима и Турцима. Нас, као и већину, интересује шта се дешава на састанцима на високом нивоу, а дужни су да нам дају одговор шта раде по питању несталих", навео је Ћеркинај. 

Ћеркинај је осим одговорности политичара, окривио и Београд да није схватио поруку Приштине која не жели Вељка Одаловића на челу Владине комисије за нестала лица.

Са друге стране, Јасмина Живковић сматра да је Одаловић више од 10 година на тој позицији, те да је са својим претходником из Приштине одговорно обављао поверену му дужност.

Као најодговорнијег у застоју решавања питања несталих, Живковићева види премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија.

"Одаловић је одговорно радио свој посао са колегом из владине комисије из Приштине. Одједном је премијеру Куртију засметало што је на челу те комисије и сматрам да је то прилично неодговорно. Преговарача не бира друга страна. Уколико је озбиљан по том питању, онда не изналази изговоре него ради", рекла је Живковићева.

"Питање несталих политичко"

Силвана Маринковић из Удружења породица киднапованих и несталих у Грачаници је истакла да више пута доказано да је питање киднапованих и несталих итекако политичко.

"Надам се, као члан породице несталог, да ће коначно схватити озбиљност овог проблема и кренути од почетка, да се ово питање не запоставља, већ да породице коначно сазнају судбину својих најмилијих", рекла је Маринковићева.

Додала је да је све потписано 2. маја, већ договорено у склопу Радне групе када је председавајући био Међународни комитет за нестала лица.