Нове претње и лажне пријаве – зашто неке особе изазивају панику

Мушкарац са пушком у руци шета улицом, особа са пиштољем код Архитектонске школе, пуцњава код Прве београдске гиманзије, само се неке од пријава које је полиција добила претходних дана, али одмах по изласку на терен, утврђено је да су биле лажне.

Било је и стварних претњи. На предлог Трећег основног јавног тужилаштва суд је одредио притвор 53-годишњем мушкарцу због сумње да је на свом радном месту претио да ће направити, како је рекао, "већи масакр него у Младеновцу", у ком је осам људи убијено, а 13 рањено.

Проф. др Младен Милошевић са Факултета за безбедност истиче да је полиција дужна да реагује на сваку пријаву и да спроведе стандардне поступке и мере које се у таквим случајевима примењују.

"Треба указати на то да је велики проблем што полиција која се налази под великим притиском и оптерећењем троши своје ресурсе и на лажне пријаве. То отежава обављање полицијских послова у ситуацијама које нису редовне", додаје Милошевић.

Свака лажна пријава и претећа порука на интернету може да изазове панику. Претходних дана регистровано је 90 случајева угрожавања сигурности и изазивања панике, од тога 24 на интернету а приведено је осам малолетника.

Међу њима је и девојчица која је на друштвеној мрежи "Тик-ток" исмевала масакр на Врачару. У понедељак је још један ђак ухапшен. Снимак који се недавно појавио на друштвеним мрежама, на ком се чује пуцањава у тренутку убистава у ОШ "Владислав Рибникар," такође, је лажан, потврдили су у МУП-у.

С обзиром на то да су се догодила два трауматична догађаја, свака нова слична вест је још стреснија, кажу психолози.

"Можемо да кажемо да је наше тело још у стању стреса, дакле траума која се десила провоцира наш организам да реагује као да је стално под алармом, стално на опрезу. Можда и претерујемо у неким реакцијама или заправо немамо могућност да дођемо до информације која каже 'сачекај, све је у реду, биће све океј, сачекај реалне информације'", објашњава психолог Мартина Кварантан Шмитран.

Данас су приведена и саслушана још два малолетника због сумње да су начинили снимке на којима прете да ће убити ученике школе у коју иду. Јуче три таква случаја. Сви су приведени заједно са родитељима. Оваква дела карактеришу се као угрожавање сигурности. Казна је од шест месеци до пет година затвора.

Младен Милошевић указује да то кривично дело има тежи облик ако је учињено према више лица или ако је изазвало узнемиреност грађана или уколико је изазвало друге тешке последице.

"Полиција коришћењем савремених метода и техника може да открије учиниоце кривичних дела", наглашава професор Факултета за безбедност.

Зашто неке особе изазивају панику

Увек треба сачекати званичне информације од релевантних инсистуција, саветују стручњаци. Међутим, психолози имају објашњење зашто неке особе изазивају панику и пријављују лажне догађаје.

Мартина Кварантан Шмитран наглашава да неки имају осећај да су им вредности пољуљане и желе на неки начин да са великим утицајем и бомбастичним догађајем сви обрате пажњу на те вредности. "Неки то раде из револта, а други јер нису психички здрави или су под утицајем супстанци", каже психолошкиња.

По закону, овакве објаве и лажне пријаве су кривично дело. Зато и Прво основно јавно тужилаштво апелује да се то не ради јер ће предлагати најстроже казне за прекршиоце. Свака претећа порука на друштвеним мрежама биће проверена, од локације где је настала до претреса и хапшења те особе, каже Бранко Стаменковић, шеф Тужилаштва за високотехнолошки криминал. За изазивање панике и претеће поруке, уз новчане, предвиђене су и казне затвора од три месеца до 12 година.