Ђакон Стеван Јовановић: Учити децу да њихово понашање има последице, показати им емоције

Ђакон Стеван Јовановић је гостујући у Београдској хроници РТС-а изјавио да је данас општи феномен да не умемо да се носимо са емоцијама.

"Заборавили смо да човеку пре свега треба васпитати срце, односно емоције. Човек је дефинитивно пре свега биће емоција, а некако смо заборавили на то, повели смо се дефиницијама да је човек разумско биће. Заборавили смо да је он пре свега биће симбола, а да су у наше симболе укључене емоције", каже Јовановић.

Напомиње да је једна од најважнијих ствари у нашем образовном систему, макар према постављеним циљевима, да нашу децу научимо ваљаном систему вредности, али је то немогуће постићи ако само говоримо шта је то што је добро.

"Да бисмо васпитали детиње емоције, оне морају да буду изазване. Оне се изазивају тако што их преносите. Морате ви сами да будете одушевљени неком врлином да бисте ту емоцију могли да пренесете", напомиње ђакон Јовановић.

Каже да је добро да некад дете покаже емоције.

"Може да буде ситуација да дете плаче да би манипулисало. У тим ситуацијама треба да будемо трезвени. Ми смо јако сложена бића и тај баланс између рационалног васпитавања деце, да кажемо спартанског, и оног емоционалног, дубоко хришћанског односа са децом мора да буде ваљано избалансиран", истиче Јовановић.

Чини му се, додаје, да је много пута у васпитавању своје деце и као одељењски старешина прерано праштао.

"Праштање је предивна врлина, али да бисмо особу која је нарушила однос и колико је могуће осигурали да не понови исту грешку која нас је повредила, морамо да је пустимо да се у њој заврши процес кајања. Опростити бланко није добро. Морамо да учимо децу да њихови поступци имају последице због којих се ми осећамо добро или лоше. Ништа није страшно да кажемо детету да се због тога што је урадило ја лоше осећам. То није манипулација. Ако се осећате лоше, реците, покажите. Ако се осећате срећно зато што је нешто дете урадило, реците, покажите. Деца морају да виде емоције, не да причамо о њима. Чак и када причамо о емоцијама, разговор не треба да буде роботски", напомиње Јовановић.

Истиче да смо ми бића сензитивна на осећања других људи.

"Кад су трагедије овако тешке, потребно је да се према њима понашамо одговорно, а то је да је потребно да тугујемо, Нема ничег лошег у томе. Тако олакшавамо породицама које су у огромном болу. Потребно је и нама да одтугујемо и да се кроз ту тугу запитамо не ко је кривац споља, него шта сам ја учинио, али сигурно јесам нешто да макар мало погурам друштвени контекст који је релативизовао базичне људске појмове, а то је добро и лоше. Чак и ако посматрате човека кроз неку теорију еволуције, разум долази на крају. Човеку се прво развијају емоције и његово срце", закључио је Јовановић.