Колико ће нови Закон о безбедности и здрављу на раду побољшати положај радника у Србији

У сурет првом мају и Светском дану борбе за достојанствен живот радника, ишчекује се усвајање Новог закона о безбедности и здрављу на раду, који би требало да омогући бољи положај запослених у Србији.

"У сваком случају је добро што се после пуних 18 година доноси нови Закон о безбедности и здрављу на раду. Међутим, поучена искуством, ја увек кажем да није довољно донети добар или солидан закон. Јер ми имамо много добрих закона, усклађених са законима ЕУ, али када он изађе из Скупштине и у пракси добијамо потпуну карикатуру тог закона. Закони се у Србији селективно примењују. Закон је добар и добро је што се доноси, али неће бити добро ако се не буде поштовао", рекла је за РТС Ранка Савић.

Једна од највећих измена коју предвиђа нови закон, поред пооштравања казнене политике, јесу већа овлашћења инспекторима. Број инспекцијских надзора није мали: претходне године инспекција рада извршила је 65.000  надзора и том приликом поднела скоро 4.000 захтева за покретање прекршајног поступка, као и 52 кривичне пријаве из области безбедности здравља на раду.

"Не желим да звучим песимистично, али нисам претерани оптимиста да ће се нешто променити. Није довољно само поднети прекршајну пријаву. Тај који је извршио прекршај плати казну до 100.000 динара, јер предузетнику не значи ништа и настави да ради по старом. Треба да се зна да је у Србији регистровано 400.000 привредних субјеката, а да имамо 280 инспектора рада. Ако узмемо тај број и број привредних субјеката, онда један инспектор долази на 1.550 привредних субјеката. Да је он идеалан, да је спреман да ради, да је савестан, он не може да постигне", објашњава Ранка Савић.

Предвиђене су и веће казне – до два милиона динара за несавесне послодавце. То је велика сума која би, како каже, требало да их "опамети".

"Увек казна и висина казне има одређеног ефекта и није свеједно да ли плаћате милион или, да не кажем, два милиона. Пооштравање казнене политике ће, надам се, имати ефекта. Мислим да сви друштвени сегменти морају да буду уједињени у томе да се положај запосленог побољша. У држави у којој имамо око 50 смртних случајева током године и негде око 20.000 лакших и тежих повреда, заједнички циљ нам је да дође до одређеног помака. Због свега тога законодавац је морао више да уважи став синдиката, да јавне расправе буду другачије", каже представница Асоцијације слободних и независних синдиката.

Синдикати годинама позивају и на измене Закона о раду, како би се поправио положај радника, и регулише много аспеката рада.

"Главни проблем и овог Закона о раду је да се он поштује. Ја непрекидно понављам да се и овакав рестриктиван Закон о раду поштује, радницима би било боље. Не би се дешавало да радник на одређено ради дуже од 24 месеца, како то закон каже, а ми смо рецимо у ‘Крушику’ имали раднике који су радили по 20 година на одређено. Или да нам се деси да анестезиолози, који су дефицитарни, раде 5 година на одређено време и не може да добије уговор за стално. Закон би могао да буде бољи, оно што би требало мењати – јесте да сва лица радно ангажована добију статус запосленог. Данас статус запосленог имају само они са уговором на одређено и неодређено време, док уговори о привременим-повременим пословима, сезонски радници, немају статус запосленог лица. То је оно што мора да се мења. С друге стране, имамо проблем исплате регреса и накнаде за топли оброк у јавном сектору. Оно што је предлог да се регрес и топли оброк уведу као обавезни и да се одреди минимум испод којег не може", рекла је за РТС Ранка Савић.