Читај ми!

Гулић о бомбардовању РТС-а: "Зашто" је цивилизацијско питање, политику не занима шта ће писати историја

Навршавају се 24 године од када је у НАТО бомбардовању на својим радним местима, на дежурству, убијено 16 радника РТС-а. Историчар Милан Гулић каже да је напад на РТС био стрaшан и постао један од симбола страдања ове земље у бомбардовању 1999. То је битно место у нашој култури сећања и НАТО агресији која је променила смер у којем се земља креће, а оставила је последице које се и данас виде и које су несагледиве, рекао је Гулић.

Прошле ноћи одата је пошта радницима РТС-а убијеним у бомбардовању и упаљене су свеће. Сваке године поставља се питање "Зашто" крај истоименог споменика.

"'Зашто' је једно од питања које лежи у суштини сваке науке, отуда и историјске, али у овом случају рекао бих да је 'зашто' једно људско и цивилизацијско питање – како је дошло до тога да телевизија, новинска кућа, цивилни објекат постане 'легитимни војни циљ'", рекао је историчар Милан Гулић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Подсећа да су и у првим данима НАТО агресије медији били мета, тако што су гађани одашиљачи и пријемници на планинама, па су људи остајали без ТВ програма и сигнала.

"Са проширењем листе циљева дошло је до гранатирања објеката који немају никакав значај у вођењу рата, па је тако и РТС постао мета, и то док је у згради било људи, одвијао се програм и страдало је 16 ваших колега", навео је Гулић.

Ракетирана је и зграда Радио-телевизије Нови Сад, зграда ЦК у којој је било неколико телевизијских и радио станица, подсећа историчар.

Век тоталног рата

Историчар је рекао и да је 20. век био век тоталног рата у којем се циљеви нису бирали, а то се наставило и у 21. веку.

"Гађани су цивилни објекти, болнице, школе, вртићи, верски објекти, убијају рањеници, зарбљеници, жене, деца, старци, нема границе", наводи Гулић.

Ипак, колико год да смо у веку тоталног рата навикли да се свашта догађа, јер новинари су страдали и у рату на КиМ, у Хрватској, БиХ, удар на РТС био је страшан, указује Гулић и додаје да је то један од најзначајнијих датума у историји телевизије.

"Да неко пише књигу о историји РТС-а, рекли бисмо да је 1958. кренуо програм, навели када је почео са радом Други и Трећи канал, а морали бисмо да поменемо и 1999, када је почињен тај бесомучни напад", навео је Гулић.

Политику не занима шта ће писати историја

О бомбардовању зграде РТС-а историја пише као једном од примера где је погођен циљ који није имао никакве везе с ратом. Политику, међутим, не занима шта ће писати историчари.

"Политика, јер ово јесте била политика, бесомучно бира циљеве, па се у томе нашао и РТС, када је циљ остварен, политику не занима шта ће писати историчари, то је важно нама за нашу културу сећања", рекао је Гулић.

Исто је, напомиње, и са Рачком и Маркалама.

"Политика нешто уради, а када време прође, шта ће писати историчари, то не занима ту исту политику која је до тога довела, али то не значи да се ради о небитној ствари. Добро је да о томе причамо и подсећамо, то је један од симбола страдања ове земље у НАТО аресији, битно место у нашој култури сећања и НАТО агресији која је променила смер у којем се земља креће и оставила последице које се и данас виде и које су несагледиве", закључио је Гулић.

Цело гостовање Милана Гулића можете погледати у видеу на почетку текста.

петак, 19. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво