Шта су све "пројектили" када авион уђе у турбуленцију – зашто су јутарњи летови безбеднији и које место одабрати

Недавно је лет из Остина у Тексасу за Франкфурт у Немачкој прекинут непланираним слетањем, јер је неколико путника повређено услед турбуленција. Посада "ербаса" А-330 пријавила је да је авион ушао у јаку турбуленцију на висини од око 11.300 метара изнад америчке државе Тенеси.

Професор Миросављевић каже да постоји неколико типова турбуленција. Једна од њих је clear air турбуленција – турбуленција у чистом ваздуху.

"Она је повезана са положајем интензивних струјања у атмосфери, а та струјања су предвидљива и позната и објављују се више од 12, чак и 24 сата унапред", наводи Миросављевић.

Најважнији део тога је, како каже, да избегнемо ту турбуленцију тако што планирамо лет који избегава зоне турбулентног струјања.

Објаснио је и када се дешавају непредвиђене ситуације.

"Пошто су климатске промене активне и највећи поремећаји који се дешавају код џет стримова су над Атлантским океаном. Значи, трансатлантске руте, као што је управо био лет Остин–Франкфурт, јер су су турбулентне струје од џет стримова поремећене од изједначавања температура на половима и Екватору", додаје Миросављевић.

Наводи да је дошло до топљења ледника на Северном полу, а тиме и до приближавања температура на половима и на Екватору, као и да то доводи до поремећаја турбуленција које могу да се предвиде.

"Што значи да ћемо у будућности на тим трансатлантским рутама моћи да очекујемо повећану турбуленцију", истиче Миросављевић.

Избегавати поподневне летове и букирати седиште ближе крилу авиона

Саветовао је путнике да избегавају поподневне летове на тој траси, као и да су најбољи рани јутарњи летови и да букирају седиште што ближе крилу авиона.

"Тежиште авиона је код крила и да на тај начин ако се и појави турбуленција која је непријатна за просечног путника и нежељена појава – да те последице турбуленције буду што мање", наводи Миросављевић.

Поред тога, дао је савет и да све време током лета будемо везани, јер услед турбуленција може доће до повреда ако нисмо везани.

"Сва опрема коју имате – латопове, чаше, шоље, оловке – буде што мање на простору око вас зато што се то у тренутку турбуленције претвара у пројектиле. Саветујем да све што имате одложите или испод седишта или изнад седишта, а оно што користите да држите у рукама чврсто и да немате нешто што је без контроле остављено на сточићу испред вас или поред вас", додао је Миросављевић.

Колико авион може да "пропадне"

Једна од путница на лету Остин–Тексас изјавила је да је авион око 300 метара "пропао" и да је то изгледало као да се губи тло под ногама.

Професор Миросављевић навео је да је тај лет био изнад снажне олује и каже да су то термалне турбуленције које настају у простору где су олује.

"Долази до дизања топлог ваздуха који пуни олују и део тог ваздуха је отишао у веће висине и тако се доживи турбуленција. Струјање у ваздуху је веома великог интензитета и може да буде око 300 километара на сат и да се простире неких осам километара пута два километра – и када уђете у то ви штедите гориво", наводи Миросављевић.

Указује да су шездесетих година прошлог века џет стримови користили да би се смањила потрошња горива, јер вас у ствари тада носи ветар.

"Али тада су биле правилне струјнице џет стримова, а сада су нажалост поремећене", додаје Миросављевић.

Наводи и да су транспортни авиони сертификовани до + 2,5Г и -15Г.

"То би у преводу значило да можете да имате 2,5 пута већу тежину него што иначе имате. За то је пројектован авион, сертификован, посада је обучена за то и авион може да издржи та оптерећења", наглашава Миросављевић.

"Компаније јуре новац, лети се најкраћим путањама"

Објаснио је и како је дошло до толике турбуленције у "Луфтханизном" авиону. Навео је да су они летели најкраћим путем, али да то не значи и најкраће време, јер оно зависи од ветрова који дувају у том слоју атмосфере.

"Они су се водили тиме да је олуја испод њих и да ништа неће бити страшно. Међутим, изгледа је дошло до непредвиђених околности", додаје Миросављевић.

Подсетио је и на пад који је имао "Ер Франс" на лету Рио де Жанеиро – Париз. Они су погледали зоне олуја које су биле на прогностичким картама и оценили су да неће бити ништа страшно и да ће проћи кроз олује.

"Међутим, када су дошли на то место, олује су се спојиле у једну – настала је суперолуја и авион је доживео катастрофално оштећење и сви су погинули", наводи Миросављевић.

Навео је да авио-компаније гледају да иду по најкраћој путањи, а не да обилазе олује.

"Људи јуре новац, јуре бизнис, гледају што краће путање да се крећу", додаје.

Наводи и да сада када погледате мапе летова, "Луфтханза" и даље лети том путањом на којој се десила та олуја и непријатност у лету.