Васкрс прилика да се окупи породица, како се празнује на селу

У појединим домаћинствима у ужичком крају још увек се на Васкрс умива водом у које је потопљено црвено јаје.

"Црвено прво чуваркућа, које се чува током целе године, обично се деци натрља по образима да би били здрави и румени током читаве године", објашњава Јелена Тоскић, етнолог.

Борка Ћалдовић, домаћица етно музеја "Старо село“ Сирогојно, каже да се сада спрема богата трпеза.

"Другачије је некад било, сиромашан народ, јаја су им била главна и после шта имаш, имаш, шта немаш ником ништа“, додаје Ћалдовићева.

Због тако тешког живота многи су напустили села. Ипак, времена се мењају, а то потврђују и вредни домаћини у Трешњевици. Обрађују имања, а захваљујући тим даровима природе и празнична трпеза показује богатство које данас пружа живот на селу. Због тога је све више младих повратника.

"Управо то и за ове обичаје и за ове празнике да се сви овако искупимо, али да будемо заједно. А не онако повремено да долазе негде, однекуд са стране, него ево овако то је најлепша радост, највећа радост", наводи Биљана Поледица из Трешњевице.

Највеће благо и радост доносе принове. У породици Поледица о двомесечном брату Лазару, старају се и седмогодишњи Лука и четворогодишња Луна.

"Ја будем увек ту кад се пресвлачи и звечим му, љушкам га. И овако понекад, кад мама не може, ја га узмем и овако га љуљам, цупкам“, каже Лука Поледица.

"И онда га мазим, љубим и пресвлачим га са мамом и тако га бришем“, додаје Луна Поледица.

Њихов отац Игор Поледица наводи да у селу има доста деце. "Имамо основну школу са 72 деце, 44 деце која нису школског узраста, значи преко 110 деце у селу“, наводи Игор Поледица.

Да младе хоће и на село, потврђује Дејана која је живот у равници заменила брдовитим крајем.

"Ја сам родом из Вршца, мама ми је родом из Ужица. Тако да мама се удала у Вршцу, па мене је љубав поново вратила поново у мамин крај", објашњава Дејана Поледица.

Млади у Трешњевици чувају традицију и будућност села. Надају се да ће у томе имати већу подршку општине и државе инвестицијама у боље путеве, игралишта и садржаје за децу. Сматрају да би тако учврстили корене и наставили путем васкрсења и обнове села, које је и фабрика хране под отвореним небом.