Данас су Цвети – цвеће се бере, али се не уноси у кућу

Празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века, као успомена на последњу недељу живота сина Божијег. Великим празником Цвети завршава се шеста недеља Великог поста.

Према хришћанском предању, Христос је, праћен својим ученицима, кренуо из Витаније у Јерусалим. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.

На овај дан Исус Христос ушао је, на магарету, у Јерусалим. На улазу у Свету земљу народ га је дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана [слава] сину Давидову".

Цвети су један од најрадоснијих празника у православљу.

По народном обичајном календару, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопљени цветови како би укућани били румени и здрави.

На Цвети се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење.

Ставља се и врбова гранчица "за брз напредак", понегде дрен "за здравље", а девојке стављају и љубичице.

У нашој земљи, Цвети су и историјски празник. На Цветну недељу 1815. војвода Милош Обреновић подигао је у Такову Други српски устанак, против турске власти.

Веома мали број породица данас слави крсну славу. Понегде се Цвети славе као заветина.

Данас је, други пут од почетка Великог поста, дозвољено јести рибу.

Верници сутра улазе у последњу седмицу Васкршњег поста, недељу страдања, смрти и васкрсења сина Божијег.