Како извештавање о самубиствима гура рањиве особе преко ивице

Испитују се другови, преноси тачно место, начин, детаљи. У трци за кликовима мало ко мисли на то да читаоци имају своје слабости, трауме и проблеме и да свака наша непромишљена прича може да их гурне у дубоку таму.

Много тога се не сме када се извештава о самоубиству. Никада не откривати идентитет, не преносити садржај опроштајног писма, не објављивати слике локације, не изности ставове који би могли да укажу на нечију кривицу.

"Експлицитно и јако важно јесте никада не објављивати начин на који је то урађено и објашњава зашто. Људи који су можда у кризи или контеплирају самоубиство могу да се осете мотивисано, погурано, да их то пребаци преко оне ивице по којој ходају заправо и да то ураде. И постоји јако много студија да се то заиста и дешава", каже Јована Глигоријевић из НУНС.

Многе колеге се правдају да филмови, серије, књиге са сличном тематиком, не гурају људе преко ивице. Истина је да је Гетеова књига "Јади младог Вертера" била забрањена у многим градовима – у Лајпцигу чак пола века, а више од 50 научних студија потврђује да одређени тип извештавања може код рањивих особа да повећа шансе да и саме покушају нешто слично.

"Да ли је заиста у интересу јавности да зна за појединачне случајеве самоубиства, нарочито када је реч о малолетним лицима. Ми смо ево пртеклих дана сведочимо заиста скандалозном начину извештавања о случају самоубиства у једној основној школи, да јесте информација од значаја за јавност знати да се један тако трагичан догађај догодио у јеној образовној установи. Али шта је суштина, да као медијски упосленици укажемо на начине превазилажења кризе", каже новинарка Ан Мари Ћурчић.

Новинарски кодекс каже да се не смеју злоупотребљавати особе које су у стању повишених емиција. Зато саговорници не треба да буду комшије, очевици већ искључиво стручњаци који ће говорити о проблему.

"Оно што је обавезно јесте објавити бројеве телефона СОС линија за помоћ људима који су тренутно у кризи. Али је јако важно да нам то објављивање СОС телефона не буде алиби да објавимо врло грозан текст из ког се види и у коју школу дете иде и у ком месту је та школа и тачан опис свих детаља самог чина, а онда ставимо те телефоне да оперемо себи савест и као ево нешто друштвено одговрно смо урадили", каже Глигоријевићева.

Према њеним речима, можда једно најједноставнијих питања које треба себи да поставимо да ли бисмо на исти такав начин извештавали да је реч о некоме кога волимо, ко нам је близак ко нам је драг, сумњам да бисмо то урадили.

Доказано је да један случај суицида директно или индиректно погађа више од 130 људи који су познавали ту особу. Медији погрешним извештавањем умножавају тај број.