Специјализација - како помирити жеље студената и потребе пацијената

Није новост да из Србије одлази велики број лекара, а да многи уз факуктет уписују и немачки језик, како би чим заврше студије пронашли посао и бољи живот у Немачкој.

Министартсво здравља је саопштило да Србији недостају aнестезиолози, педијатри, радиолози, специјалисти опште и физикалне медицине, медицине рада, патолози, трансфузиолози… У дефициту је 11 специјализација.

Министарка здравља Даница Грујичић рекла је недавно да разуме све младе лекаре који имају жељу да се специјализују за одређену област, али да ће морати да се повећа одговорност професора на медицинским факултетима, што је забринуло многе студенте медицине.

Професор доктор Арсен Д. Ристић, продекан за последипломску наставу Медицинског факултета, каже за РТС да су традиционално најтраженије специјализације интерне медеицине и гинекологије и акушерства, али да су све популарније и специјализације након којих са малим ресурсима и за релативно кратко време практичан рад може да се споји са стеченим теоретским знањем.

Истиче да је Медицински факултет већ одговорио на анализу Министарства и да у претходна два уписна рока постоји задовољавајуће интересовање специјализаната за радиологију, општу медицину, физикалну медицину, анестезиологију...

"За ове кључне гране имамо одговор, али за неке које су тешке, захтевају дуги тренинг и које нису касније лаке за редован рад, као што је патологија, имамо свега шест новоуписаних кандидата и за такве гране морамо у сарадњи са Министарством пронаћи решење", каже доктор Ристић.

"Мора се наћи равнотежа између жеља студената и потреба пацијената"

Доктор Ристић каже да је у току велика реформа специјализације на којој ради читав тим продекана са свих референтних факултета био-медицинске групације.

"Очекујемо да ћемо средином следећег месеца имати потпуно другачији и нови програм, и што се тиче уписа и што се тиче наставе и начина завршавања специјализације", најављује доктор Ристић.

Каже да се у пракси ретко дешава да неко промени специјализацију, али да је свакако боље потрошити додатно време и кренути испочетка област којом неко може да се бави него наставити нешто за шта се испостави да је из било ког разлога неодговарајуће.

"Дешавало се да људи који почну једну специјализацију буду врло успешни на другој. То је редак догађај, али се дешава", наводи доктор Ристић.

Истиче да се мора наћи равнотежа између жеља студената и потреба пацијената.

"Идеална решења су тешка и проналазе се тако што све колеге које заврше специјализацију морају пронаћи своје место у здравственом систему Србије или у приватним установама", каже доктор Ристић.

Наглашава да специјалиста има врло маро на бироу рада и да је у неким гранама могуће наћи посао одмах, али да престижне установе подразумевају конкуренцију.