Слога кућу гради – седамнаесторо Богдановића под истим кровом

И када нису сви на окупу за столом скоро да нема места. Али Богдановићима то не смета, јер је пуна кућа њихова радост. Вукашин и Стевка имају три сина, а сваки од њих има по троје деце.

"Имала сам среће тако да су снаје много добре и што је најбитније родиле су ми златну децу. То је највеће богатство", каже Стевка Богдановић.

У зимском периоду највише посла имају око стоке, а поред пољопривреде баве се експлоатацијом шума и обрадом дрвета. Сложни и вредни, на живот у подножју Голије се не жале.

''На селу је добро живети уз добру организацији рада. Ако се добро организујемо добро се може живети. Јесте пос'о даноноћни такорећи од јутра до сутра, али може се живети", додаје Вукашин Богдановић.

"Кад сви имају неке обавезе и запослени су онда нема разлога за свађу или било шта", поручује Радован Богдановић.

У домаћинству Богдановића посла има и за најмлађе.

"Помажем баби када дођем кући, чувам овце кад нема доста домаћег. Пошто је сада пао снег не чувамо, али на пролеће, сад кад крене, ћемо чувати", наводи Кристина Богдановић.

Да је у заједници све лакше, потврђује и искуство породице једног од Вукашинових синова који су се после десетогодишњег живота у Београду вратили у село.

"Лепше је овде него у граду зато што је деци близу, иду у школу и све заједно и све има на селу", каже Аница Богдановић.

Због бројних предности средњој генерацији Богдановића останак на селу није дилема.

"Солидно се живи и предложио бих свима мог узраста да остану, неће се покајати", поручује Радован Богдановић.

У времену када многа села остају пуста, ова породична заједница редак је пример опстанка у ивањичком планинском крају, у домаћинству које броји 17 чланова.