Већина младих жели Србију без дима, како да се спречи настанак нове генерације пушача

Према Европском истраживању о употреби алкохола и других дрога међу младима и Глобалном истраживању пушења код младих, 16 одсто адолесцената од 13 до 15 година користи дуванске производе, а пробало их је њих 43 одсто.

Дуван је једна од највећих претњи по здравље и главни фактор ризика за незаразне болести.

"Завод за унапређење образовања и васпитања акредитовао је овај програм обуке, а наставници ће ово знање теоријски и практично примењивати у настави и на тај начин мотивисати ученике да када се тиче њиховог здравља доносе одлуке засноване на правим и провереним информацијама", наводи проф. др Ивица Радовић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. 

Искуства Аустралије показују да едукација о здравственој писмености у учионици игра важну улогу у превенцији пушења међу младима.

"Аустралија је једна од три земље у свету са најнижим бројем пушача међу адолесцентима. Многа истраживања су показала да ученици који пуше чешће беже са часова и имају лошије оцене и раније престају са школовањем", рекао је амбасадор Аустралије у Србији Данијел Емери.

Фабио Скано, директор канцеларије Светске здравствене организације у Србији, истиче да је важан податак да 82 одсто младих жели Србију без дима.

"Нисмо ту да вам кажемо да не пушите, ми смо ту да кажете како да вам приђемо да вас оснажимо да будете прва генерација која не пуши у овој земљи", рекао је Стано. 

Циљ да се не генеришу нове генерације пушача

Мере контроле дувана, првенствено потпуна забрана пушења у свим затвореним јавним објектима, које су примењене у свету допринеле су смањењу броја пушача међу адолесцентима .

"Чињеница да се све мере које се доносе, доносе са тим да се дугорочно смањује тај број пушача и оно што је још битније – да се не генеришу нове генерације пушача међу младима, тако да све су то циљеви доношења таквих мера. Већина европских земаља је успела у томе и ми смо у том смислу далеко изнад европског просека по броју пушача што нам довољно сигнализира да ми морамо да пооштримо те мере", објашњава др Анђелка Грујичић из Центра за промоцију јавног здравља ГЗЈЗ Београд. 

У Србији, трећина одраслог становништва употребљава неки облик дуванских производа, што доводи до скоро 20.000 смртних случајева сваке године. Болести узроковане дуваном коштају Србију 269 милијарди динара или 4,9 одсто БДП-а.