Жене тешко проговоре о силовању у браку, зашто не пријављују мужеве

Свака десета жена доживела је силовање или покушај силовања у јавном простору, а свака друга од тога страхује. А колико нјих трпи силовање у сопственој кући - потпуна је непознаница. Док се пред српским судовима третира као и свако друго, у суседној Хрватској силовање у браку смтра се као тежи облик силовања.

На вест из региона да је мушкарац ухапшен због силовања супруге коментари се крећу од тога „како муж може да силује рођену жену“ до шта хоће- да је муж моли“. Случајеви силовања у браку регистровани су и у Србији.

Организације којима се жене обраћају за помоћ кажу да је у 90 одсто случајева сексуално насиље део је насиља у породици.

"То не мора увек да буде класично силовање у браку, али јесте присиљавање на сексуалне односе, јесте присиљавање на неке одређене форме у домену сексуалног насиља. Чак је било и жена које су мужеви присиљавали да имају сексуалне односе са другим особама", објашњава Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

То се најчешће прећуткује, чак и када жена одлучи да пријави мужа насилника. Оне које дођу у Сигурну кућу, о силовању проговоре знатно касније, у разговору са психологом.

"То није нешто што су оне желеле, то је класично силовање, али с друге стране сматрајући да је то брак и да је то на неки начин брачна обавеза и да ће то на неки начин да скрати муке која она доживљава - оне преко тога пређу“, наводи Весна Стојановић искуства жена из Сигурне куће.

Kолико жена трпи силовање у браку евиденцију не воде ни МУП, ни Тужилаштво. Незванично прошле године пријављено је пет таквих случајева. Тужилаштво за принудни секс углавном сазна у току истраге о партнерском насиљу. Од 2002. оне који силују супруге, процесуриају по службеној дужности.

"Ту је заиста тешко без сарадње са жртвом, јер обично се силовање дешава у четири зида и врло је ретко кад ту неко присутан. Тек у комуникацији са представницима институцијама, она ће испричати шта јој се све догађало, па ћете ви из тог њеног описа видети да ли је реч о сексуалном насиљу или силовању, и како ће се проценити“, каже Горјана Мирчић Чалуковић иу Вишег јавног тужилаштва.

Уколико се процени да је жртва породичног насиља уједно и жртва силовања, препорука је да се за оба кривична дела води јединствени поступак - пред Вишим јавним тужилаштвом. Пракса, међутим, показује да се углавном води само поступак за насиље у породици.

"Ми видимо када жене дођу код нас да су оне у полицијској изјави описивале све облике сексуалног насиља које су проживеле, али када то после тога оде у тужилаштво које даље процесуира тај случај, ретко када ће основни тужиоци, који нису надлежни за кривично дело силовање, онда тај део изјаве проследити вишим тужиоцима", објашњава Вања Мацановић.  

Тужилаштво и Аутономни женски центар сагласни су - није неопходно да Kривични законик силовање у браку означи као посебно кривично дело. Важније је, кажу, изменити дефиницију силовања, по којој жртва мора да пружи отпор како би такви случајеви могли да стигну до суда.

недеља, 22. септембар 2024.
24° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи