Дуговања смрзавају малинаре – приноси све нижи, а очекивања све већа

Јасминка Миливојевић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавила да се према неким проценама очекује да ће до почетка следеће сезоне бербе остати око 40.000 тона непродате малине. 

"Највећи проблем у овом тренутку је што има дуговања од 60 одсто према произвођачима по питању наплате откупљене малине", истиче Миливојевићева.

Према њеним речима, међу произвођачима постоје они који су наплатили потпуно вредност продате малине од хладњачара, а има и оних који су наплатили 50 одсто и има оних који нису ништа наплатили.

"Хладњаче које нису успеле да подмире дуговања према произвођачима су у веома тешкој ситуацији. Ово решавање са кредитима је можда неко привремено решење. Сва даља решавања зависе од светског тржишта и продаје малине и од могућности да произвођачи наплате дуговања", каже Миливојевићева.

Истиче да је процена да произвођачи који су наплатили део дуга имају већ радове у малињацима, јер морају да иду даље.

"Ови који нису ништа наплатили имају проблем, јер немају почетна средства за улагања у ову сезону", наводи Миливојевићева.

Подизање откупне цене

Увек је, додаје, постојала потреба код произвођача да се подигне откупна цена.

"Мислим да је ова ситуација настала као последица те лоше стратегије. Углавном смо се борили за формирање откупне цене, а нисмо говорили о стању у засадима и потреби за унапређења знања произвођача. Засади нам нису у добром стању, имамо све ниже приносе, а очекујемо све више цене", истиче Миливојевићева.

Указује да смо делимично изгубили процентуални део тржишта са високом извозном ценом.

"Немачка је до прошле године била највећи купац наше малине, са четрдесет до педесет хиљада тона годишње. Ове године је продато свега четири до пет хиљада тона. И нека друга тржишта која су куповала редовно нашу малину, као Шведска, значајно су смањила количине, свега 600 до 700 тона је до сада извезено. Такође, Јапан, Енглеска, Француска. Мало је интересовање за извоз наше малине према тим земљама, јер је куповна моћ становништва смањена, а нуде се и јефтинији производи из других земаља – Пољске, Украјине, Марока", напомиње Миливојевићева.

На питање зашто смо имали 30 одсто мањи род 2021. године него претходне, Миливојевићева наводи да, анализом стања у засадима, узорком је обухваћено 400 хектара засада малине и да је на тој површини на 111 хектара, или на 27 одсто, установљено сушење изданака малине, што се повезује са неквалитетним садним материјалом, одсуством система за наводњавање, лошом припремом земљишта.

Зашто се купује несертификовани садни материјал

На питање зашто се купује несертификовани садни материјал, Миливојевићева напомиње да је у разговору са произвођачима схватила да то сматрају трошком и да осећају несигурност када су у питању субвенције.

"Онда се опредељују да сами умножавају саднице. Тиме се утиче и на ширење патогена, јако је лоше стање и по питању контроле примене пестицида, и ту морамо пуно да радимо", указује Миливојевићева.

Наводи да је минимални принос који би био фактор рентабилности осам до девет тона, иако постоје засади који постижи принос од 22 тоне по хектару.

"Просек нам је врло низак, рекла бих испод тачке рентабилности", каже Миливојевићева.

Сматра да немамо културу потрошње малине и да не схватамо значај тог воћа у исхрани.

"Ми 95 одсто извеземо у смрзнутом стању, свега три до четири одсто се пласира на домаће тржиште", истиче Миливојевићева.

Напомиње да би малину требало увести у систем школске ужине и да тако изградимо свест становништва.