Шта је ђацима из Украјине и Русије у Србији теже – српски језик или математика

Ученица другог разреда, Ева из Русије, Основну школу "Бранко Радичевић" уписала је у мају прошле године. Чини се да српски језик зна довољно добро да испрати наставу, па чак и да помогне својим родитељима.

Ева Јаковјева каже да јој није тежак српски језик, али да неке речи не зна. Математика јој је лакша од српског. "Мама и тата не знају српски, па им ми помажемо", каже Ева.

Директорка школе тврди да се остали ученици ипак не сналазе толико добро.

"Много је лакше радити с децом млађих узраста, они се врло брзо прилагођавају, треба им само неколико месеци да се адаптирају и буду саставни део одељења. Старији ученици 5. или 6. разреда, поред језичке баријере имају и емоционалне баријере, ипак су они измештени из средина из којих су дошли, нагло, неприпремљени", каже Сузана Липић, директорка Основне школе "Бранко Радичевић".

Колико школе могу да им помогну у прилагођавању?

"Упутства има врло мало, има правилник о учењу српског као страног језика. Наши стручни сарадници су онолико колико је му њиховој моћи упутили одељенска већа на који начин да деци приближе пре свега српски језик", рекла је Липићева.

Сматра да је потребан додатни садржај и додатна подршка да се направе модели припреме ученика пре него што уђу у образовни систем.

Потенцијално решење постоји у виду иницијативе Друштва за српски језик и књижевност Србије.

Славко Петаковић, заменик председника Друштва за српски језик и књижевност Србије, каже да је проблем за наставнике што већина њих није обучена, односно није савладала методику наставе српског као страног која се разликује од методике српског као матерњег.

"Такође, неретка је ситуација да у одељењу где долази ученик из стране земље имате ученике који похађају по индивидуалном образовном програму – МИОПУ и за наставнике је то бреме које је тешко решити. Друштво за српски језик и књижевност је предложило иницијативу коју је упутило кабинету министра Ружића и његовим сарадницима. Ми смо предложили да се уведе изборни предмет као обавезни за странце којима матерњи језик није српски језик и звао би се српски језик као страни. Иницијативом је предвиђено да би ту наставу држали студенти мастер студија специјализације српског језика као страног или наше колеге које већ учествују у редовном наставном процесу", рекао је Петаковић.

Такође, иницијативом је предвиђено да они који би држали ту врсту наставе буду додатно плаћени.

Идеја је тренутно на разматрању у Националном просветном савету.

Како наводе из Друштва за српски језик и књижевност, неопходно је пронаћи дугорочно решење.