Важно је да се умешамо у "породичне ствари" када сумњамо да је неко жртва насиља, пријава може бити анонимна

Тужитељка Горјана Мирчић Чалуковић каже да нема прецизних података колико често насиље пријављују особе које нису жртве, али сумњају да се оно дешава.

"Ако узмемо у обзир да од свих убијених жена, чак три четвртине се никоме нису обратиле за помоћ, ми можемо да кажемо да јако мало њих пријави или готово уопште", додаје тужитељка.

Истиче да се у свим кампањама апелује на жртве да пријаве насиље.

"Показује нам живот да то није добар пут, односно да није једини пут и да је нужно да анимирамо и остатак и стручне јавности и опште јавности, али пре свега онe људe који су у најближем окружењу сваке жртве – да ли су то пријатељи, рођаци, комшије, потпуно је неважно", наводи Мирчић Чалуковићева.

"Морамо да пошаљемо поруку да они пријаве, јер жртва да има капацитета и да може да пријави – она и не би била жртва", наглашава тужитељка.

Насиље може и анонимно да се пријави

Многи кажу нећу да пријавим и да се уплићем у судске поступке, нећу да се замерам па се они помире. Мирчић Чалуковићева каже да то јесу легитимни разлози.

"Мени да се сада повери пријатељица са свим овим знањем које имам, заиста би ми било тешко да тек тако кренем и пријавим. Али увек апелујем на грађане, урадите то анонимно. Ако вам се ћерка или сестра поверила да трпи насиље у породици, свако у ужој породици осећа грижу савести, па да не пријавим, можда ћу пренаглити, можда ћу утицати на њихов брак. Имају људске дилеме и то је потпуно нормално", каже Мирчић Чалуковићева.

Ипак, наглашава, добро је анонимно пријавити такву ситуацију и указати надлежним институцијама на ту породицу.

"Управо на такав начин ми стварно можемо некоме да спасемо живот или пак оснаживати ту жену – пријатељицу, рођаку, сестру да ипак оде или у невладину орагнизацију или у центар за социјални рад. Жртве када им се то догађа не иду одмах у полицију, у полицију одлазе када је насиље већ кулминирало, у тужилаштво такође", наводи Мирчић Чалуковићева.

Одвојена соба за давање исказа жртве или сведока 

У Вишем јавном тужилаштву у Београду унапређена је служба за подршку жртвама и сведоцима насиља, посебно жртвама и сведоцима родно заснованог насиља, јер су препознати као посебно рањива категорија.

"Зато је Више јавно тужилаштво у Београду опремило једну собу са видео-линком где би и жртва и сведок таквог кривичног дела могли да дају свој исказ без директног присуства окривљеног. Дакле, то је у једној посебној просторији, док су остали учесници поступка у другој просторији. На тај начин се избегава тај страх од сведочења и срамота да се нешто каже", објашњава Мирчић Чалуковићева.

Помоћ жртвама да нађу посао 

Велики број жена остаје са насилницима јер немају где да оду или су економски зависне. Сада им се помаже да пронађу посао.

"Више јавно тужилаштво је по моделу колега из Другог основног јавног тужилаштва имплементирало модел запошљавања, дакле укључивање Националне сужбе за запошљавање. Тај модел смо пресликали на сва тужилаштва", наводи Мирчић Чалуковићева.

Истиче да то конкретно значи да се на састанцима који се одржавају једном месечно састају радници центара за социјални рад, Националне службе за запошљавање, као и јавни тужилац који координира том групом.

"Тада се пролази кроз све случајеве где је жртва незапослена или јој је потребна квалификација, стручно усавршавање. Група прође кроз листу жена која имају потребу за тим видом подршке, након тога центар за социјални рад обави разговор са њима шта би то њима у датим околности био погодан посао, јер не може свака жртва све да ради због природе онога што је проживела, и онда Национална служба за запошљавање са списка расположивих послова бира тај посао", објашњава Мирчић Чалуковићева.