Уместо гомилања отпада, Винча даје Београђанима струју и грејање

До скоро највећа неуређена депонија у Европи, у Винчи добила је нов изглед. Уместо да се, као што се то ради већ деценијама, само гомила отпад, од њега ће се добијати енергија. У новом постројењу почело је спаљивање отпада, а од јуна ће радити пуним капацитетом. Обавеза Града Београда је да унапреди систем рециклаже, јер се сада рециклира свега два одсто комуналног отпада.

Сваког дана у Винчу стиже око 600 камиона комуналног отпада. Ту је већ наслагано више од десет милиона тона отпада. Депонија, која је постала својеврсна еколошка бомба, биће санирана и прекривена зеленилом. У новом постројењу ће се спаљивати 340.000 тона отпада годишње на температури од 800 степени.

"Снабдеваћемо десет одсто београдских домаћинстава топлотном енергијом и пет одсто домаћинстава електричном енергијом", каже директор предузећа "Бео чиста енергија" Мицуаки Харада.

Харада напомиње да је примењен најсавременији систем за пречишћавање димних гасова, који је усклађен са најстрожим европским прописима. Београд треба да унапреди систем рециклаже, јер не очекујемо овде отпад који може да се рециклира, додаје Харада.

Нови систем прикупљања отпада у Београду

Спаљиваће се 60 одсто мешаног комуналног отпада. Локалним планом управљања отпадом у Београду предвиђено је повећање стопе рециклаже.

"Тренутно постављамо судове за примарну селекцију у индивидуалним домаћинствима. Делимо две канте, једна већ постоји, зелена, док је друга плава", напомиње Александар Ћирић из Сектора за управљање отпадом у Секретаријату заштите животне средине града Београда.

Како додаје, плава ће се користити за суву фракцију у деловима Београда где је колективни смештај, односно, у зградама. Постављаће се подземни и надземни контејнери као што су рециклажна острва, каже Ћирић.

У Европи има око 500 спалионица отпада из којих се добија енергија. Много више отпада се рециклира него што се спаљује.

Од мешаног комуналног отпада добијамо електричну и топлотну енергију тако да имамо електричне енергије довољно за нашу творницу, а вишак иде у мрежу, каже Томаж Брицељ из љубљанског Регионалног центра за прераду.

Само у Јапану постоји 1.200 спалионица отпада. Норвешка на пример нема више депоније јер се сав отпад искористи. У Копенхагену, једном од три најчистија европска града на врху спалионице отпада је скијашка стаза.