Шта све користе спасиоци у потрази за преживелима

Велике хидрауличне дизалице, багери, копачи за повлачење бетонских плоча... Када се рушевине мало разгрну, спасиоци користе чекић, лопате, моторне тестере, секаче арматуре...

Минијатурне камере и специјална звучна опрема могу да се спусте у пукотине и отворе, као и детектори гасова. Ускоро би спасиоцима могли да се придруже и роботи уз дронове опремљене радарским системима.

Смурф је врста робота, опремљен различитим видео и термалним камерама, има и светло тако да може да уђе у срушену зграду и тражи жртве.

Њима не треба интернет, струја, батерије, чипови... Мери је најобученији пас у Горској служби спасавања, има скоро три године и непогрешив њух.

"Мирис који се креће по рушевини зна да иде кроз те вентилационе отворе, кроз бетон који се сручио на једно место, имате доста ометајућих мриса и врло је битно да ми научимо пса да лоцира и да маркира искључиво јак мирис", каже Дејан Шевковић, инструктор за обуку паса из Горске службе спасавања.

Ситуација на терену је неизвесна, зато водичи морају добро да познају своје псе. Вежба се стално, иако се спремају за озбиљен и тешке задатке, њима је све то игра, а тајна је у лоптици.

"Увек имате једну особу, ми је зовемо маркиранта, која је сакривена у рушевинама. У почетку та особа није много покривена, половина свог тела, онда пас научи да облајава, касније та скривалишта правимо да су што даље псу и да су што мањи отвори и на крају направимо пса да маркира и да лоцира једну мању рупу. Чим осети мирис из те рупе онда даје сигнал водичу да је осетио мирис и да је пронашао особу", објаснио је Шевковић.

И Мери би сада била у Турској да не очекује штенце. Иначе, у Горској служби још два пса, При и Реа, очекују завршне испите, како би добиле светски признате сертификате.