Шта је додатни, а шта допунски посао и како их закон разликује

Иако у свету није реткост да се истовремено раде два па и више послова, о овом начину помоћи породичном буџету код нас већи број градјана размишља релативно однедавно. Ипак, закон постоји и разликује додатни од допунског посла.

Према најновијим подацима Европске статистичке агенције, у последњих девет година број оних који раде додатни посао се повећао за око 80 одсто. Донедавно, код нас је била реткост да неко ради два посла. Овакву врсту додатног рада регулише и закон.

"Запослени који ради непуно радно време може да и закључи уговор о привременим повременим пословима који се закључују за послове који су привремено повременог карактера и који не трају дуже од 120 радних дана у календарској години - исто до пуног радног времена. Имамо могућност да онај запослени који је остварио пуно радно време може код другог послодавца да ради допунски", рекла је Снежана Богдановић, шеф одсека за рад у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјана питања

Према њеним речима, тај допунски рад је ограничен на трећину пуног радног времена.

Додатни посао траже они чије су месечне зараде мање, односно они који не зарађују довољно за своје потребе.

Што више зарадите, имаћете већи просек за пензију и свака накнада коју зарадите улази у тај просек.

"Здравствено осигурање се плаћа за лице у радном односу, дакле, доприноси се плаћају из зараде, а за сва остала радна ангажовања се не плаћа та врста доприноса. Када је реч о пензијском и инвалидском осигурању оно се увек плаћа, практично за све врсте уговора где постоји зарада или било каква накнада", каже Марио Рељановић са Института за упоредно право.

Иако подаци Европске статистичке агенције показују да у Србији више од 200.000 људи има два посла, стручњаци кажу да их сигурно има више, јер неки раде "на црно".

Нема прецизног податка о томе колико најчешће имају година они који раде више послова.