Како да мали градови и села постану добра места за живот из којих млади неће желети да оду

Све празнија села и мањи градови, посебно на југу и истоку земље, и све теснији Београд који једини са Новим Садом и Новим Пазаром бележи пораст броја становника, дугорочно је лош сценарио.

Отварање нових радних места и помоћ за свако новорођено дете на којима држава ради јесу добре мере, али не и довољне. Мали градови морају да постану добра места за живљење из којих грађани неће желети да оду и то је, пре свега, посао локалних самоуправа.

У Новом Пазару у овогодишњем буџету планирано је 10 милиона динара за пројекте које предложе и изаберу грађани.

"Управо путем анкете где грађани бирају пројекте. Имају прилику да предложе сами пројекте и прва три пројекта која добију највише гласова, Град Нови Пазар буџетском линијом издваја средства за реализацију тих пројеката", каже Нихат Бишевац, градоначелник Новог Пазара.

Ужице је такође један од пионира добре праксе укључивања грађана кроз програм локалног партнерства "Удружимо се".

"То су у ствари углавном пројекти који се односе на уређење мањих јавних површина, игралишта, терена, прилаза за особе са инвалидитетом. На 45 различитих локација у нашем граду реализујемо те пројекте где је учешће за те пројекте узело негде око 6.000 наших суграђана", наводи Јелена Раковић Радивојевић, градоначелница Ужица.

Вишегодишњи партнер на таквим пројектима, швајцарска влада ове године подржава 15 локалних самоуправа са 40 милиона динара, саме локалне самоуправе из буџета издвајају 60 милиона динара, а и сами грађани су позвани да дају допринос било кроз донацију било кроз рад.

"Са тим малим пројектима ћемо видети да ли смо успели то да урадимо заједно и онда можемо и све друге велике приче да дискутујемо", поручује Александер Грунауер "Хелветас".

Поред зелених површина грађанима је важна и доступност услуга, имајући посебно у виду да је око 70 одсто процедура на нивоу локалних самоуправа.

"Можемо да причамо и о томе како се обављају комуналне делатности које су од виталног интереса за грађане Србије, како се спроводи градски превоз и шта ту концепт паметних градова који се опет заснива на дигитализацији и на великом броју сензора може да уради да се смање трошкови пружања тих виталних услуга", истиче Душан Васиљевић, директор за предузетништво и инвестиције Наледа.

У Наледу упозоравају, а на то указују и председници општина, да ће у наредном периоду све актуелнији проблем бити мањак радне снаге и да већ сада, када би у локалну средину дошао један или два велика инвеститора, велики проблем био да се пронађу радници за те фабрике.