Дивље свиње и са 200 килограма одлично пливају, зашто им Ратно острво постаје тесна кућа

Велико ратно острво им је било идеалан дом, хране у изобиљу, а нема непријатеља. Међутим, високе воде плаве острво, па кућа постаје тесна. Зато најчешће млади вепрови храну траже са друге стране обале. Набујала ледена вода им не представља проблем, јер иако су дивље свиње тешке и до 200 килограма, одлични су пливачи.

"Њима та набујала вода не представља велики проблем. Прво што су по природи добри пливачи, друго што у овом зимском периоду, нарочито мужјаци, развијају веома добро то своје поткожно масно ткиво које служи као одличан изолатор. Дакле, могу прећи велике дистанце", истиче проф. др Марко Ристанић с Катедре за биологију, Факултета ветеринарске медицине.

Како се уљез вратио кући 

Од почетка године у "Ветерину Београд" стигло је неколико пријава, али само једна је била права. После десетак дана уљез са Новог Београда је враћен кући.

"На основу пријаве лоцирали смо. Наравно, ми имамо и термо претраживач тако смо видели и где је ноћу. Међутим, ова је била, пошто се радило о вепру, био је доста неактиван, с обзиром да је зимски период, да је доста хладно, његова активност је била усмерена само на пусто преживљавање", прича Будимир Грубић, директор ЈКП "Ветерина Београд".

Додаје да су дивљег вепра, како каже, некако испомерали ка Ратном острву, неких десетак дана, а онда су га видели да је препливао и вратио се на Ратно острво.

Главно станиште дивљих свиња је у Овчи, Борчи и Падинској скели, где постоји и ловиште. 

Ко је дошао код кога 

"Нису они дошли код нас већ ми код њих, за почетак. Београд се шири што је и нормално, у ширењу су сва станишта. Причам ја ту и о лисицама и уопште о дивљим животињама које су се налазиле на рубу Београда. Руб Београда више није руб Београда, то је врло урбани део београдске приче и структуре. Значи, они се померају, беже, склањају се", објашњава Грубић.

Ристанић наводи да дивље свиње у нашим пределима веома воле мочварне пределе где се налази близина воде и додире са неким ливадама.

"То су неки предели које они воле, да имају делимично шуму где могу да направе свој брлог да се сакрију, нарочито женке са младунцима могу да направе једно гнездо где ће их на неки начин склонити од очију предатора или ловаца", истиче Ристанић.

Иако застрашујућег изгледа, дивља свиња неће без разлога напасти човека, али им никако не треба прилазити, нити дирати прасиће. Савет стручњака је да се животиња не узнемирава и да се локација где је виђена пријави "Ветерини Београд".