Малолетни преступници – како пронаћи пут од сукоба са законом до нормалног живота

Десет година – толико има најмлађе дете у поправном дому у Београду, а двадесет најстарији преступник. У београдском Заводу за васпитање тренутно је двадесет шесторо деце.

"Они се код нас смештају по упуту надлежног центра за социјални рад, у овој радној јединици где су смештена деца са поремећајима у понашању и са изреченим васпитним мерама", објашњава Анита Бузејић Шубарић, в. д. директора Завода за васпитање деце и омладине "Београд".

Стално запослених је тридесет шесторо. Свакодневно раде са децом која су већ имала проблем са законом. Просечан профил домског детета је дечак од 15 година, ромске националности.

"Они углавном долазе из дисфункционалних породица, вишечланих породица, често лошијег социо-економског статуса. Дешавало се у пракси да дете буде смештено по упуту центра за социјални рад и да у неком наредном периоду онда буде враћено због изречене васпитне мере, након изласка из установе и враћања у матичну заједницу да буде враћено код нас", напомиње Санел Ћатовић, специјални педагог.

Ова установа је отвореног типа и мање ригорозног режима. На истој адреси налазе се и основна и средња школа коју деца обавезно посећују пре подне.

"После тога организујемо неке заједничке активности, као што су психолошке или едукативне радионице, они такође то време после школе користе за излазак у град, у договору с васпитачима. Вече користимо и за неке спортске активности, у складу са њиховим интересовањима", каже Ћатовић.

Труде се да деци колико је то могуће, обезбеде бољи живот и осећај као да су код куће.

"Планирамо да обезбедимо средства за реновирање фискултурне сале која је од огромног значаја за њихове свакодневне физичке активности и у 2023. планирамо да успоставимо посебан програм интензивног третмана за кориснике од 7 до 14 година, који су кривично неодговорни, а који врше кривична дела. За спровођење тог програма у 2022. години смо комплетно реновирали простор", наглашава Анита Бузејић Шубарић.

Зато им је помоћ грађана добродошла. И то не само у новчаним донацијама, већ и у виду гардеробе, обуће, мобилних телефона.

"Значајан вид подршке је пре свега укључивање наших корисника у заједницу. Средња школа има различите занатске профиле као што су фризер, педикир, маникир, ауто-лимар, припремач намирница. Тако да је нама од суштинског значаја да они добију запослење пре него што изађу из установе како би се што више осамосталили за живот у заједници", истиче в. д. директора Завода.

Завод за васпитање деце и омладине, уз Београд, постоји још у Нишу и Књажевцу. У ове три институције смештено је око стотину деце из читаве Србије. Они се најчешће задржавају до две године.

Дом напуштају када напуне 18 година, који месец дуже остају тек поједина деца која настављају са школовањем. Одавде излазе са истим жељама – да пронађу посао и створе породицу коју углавном нису имали.