Oријаш код кунића као мерцедес код аутoмобила, да ли одгајивачнице у Србији имају перспективу

Мирослав Петровић има 51 годину, машински техничар запослен у "Кикиндском млину" и један од најпознатијих одгајивача зечева.

Посветио се раси оријаш, има десетак легла са шампионским кунићима, често учествује на међународним сајмовима и такмичењима, а у редовном је контакту са одгајивачима из Немачке, Словачке, Бугарске и Мађарске.

"Ето, добио на поклон једног зечића малог и до дан дана се са њима бакћем. Унапређујем кунићарство, волим да кунићарим. Пуно пријатеља, пуно изложби. Доста су захтевни, а иначе оријаш је код кунића као "мерцедес" код аута. То је најплеменитија раса, по мени најзахтевнија, десет кила достигну, крзно густо, фино. Боја мора бити једнака. Та нега, брига, свакодневни ти послови око њих, ето то ме задовољава," каже одгајивач зечева из Кикинде Мирослав Петровић.

Бранислав Ђомпарин је студент стоматологије и један од око 15 одгајивача зечева у Кикинди. Определио се за расу немачки шарац и тренутно има пуних десетак кавеза. Овим се бавио његов отац, а Бранислав је наставио традицију и прошле године добио титулу мајстора одгајивача.

"Обавеза је, не могу да кажем да није обавеза пошто ја студирам у другом граду. Углавном викендом долазим кући и чистим им сваке друге недеље. У почетку је било мало теже док се нисам навикао, ал' сад више није никаква обавеза већ је више задовољство да бринем о њима, одржавам, чистим," напоменуо је студент из Кикинде Бранислав Ђомпарин.

Бавити се одгојем зечева не захтева велики трошак и простор. Кавези су полуотвореног типа, у просеку месечни трошкови за храну и узгој тридесетак зечева потребно је око десет хиљада динара, док је корист немерљиво већа.

Крзно се посебно плаћа, а месо је веома тражено као медицински здраво и пожељно у исхрани. Занимљиво, до пре деценију и по било је око хиљаду фарми зечева у Војводини.

Данас их је далеко мање, али су у питању млади перспективни кунићари чији су зечеви због очувања расе и одгајивачких карактеристика изузетно тражени.