Када ће престати да важи старо правило да је здрава храна привилегија богатих

Произвести храну без хемије није лако. Иако годи и човеку и природи – количине су мање, а рада више. Контроле и цертификација за органску фарму коштају и траже време. Дозвољени препарати такође нису јефтини.

Вишеструко више цене органских производа у односу на конвенционалне иде наруку произвођачима, али не и купцима.

"Ми имамо сталне, дугогодишње муштерије, често долазе и код нас у домаћинство да се упознају са производњом, поведу децу. Воле да кажу да радије бирају да купе мало али квалитетно", каже Драгица Остојић из Барајева.

Да је мање више размишља ретко који купац у Србији. Таквој животној филозофији ипак су склонија платежно способнија тржишта.

Ипак, глобално поскупљење хране све више приближава цене конвенционалних и органских производа, па би будућност могла демантовати старо правило – да је здрава храна привилегија богатих.

Др Миладин Шеварлић, агроекономиста, каже да је то најбрже растући сегмент пољопривредне производње у свету и производња не расте толико колико расте тражња, тако да увек постоји дефицит.

Европа има амбициозан план да до 2030. године четвртина пољопривредног земљишта буде у органском систему производње. Италијани развијају такозване биодистрикте – мале регије у којима је у складу са природом све од њиве до трпезе. Оваква идеја могла би да се оствари и у Србији.

"Заиста мислим и верујем да бисмо могли да допринесемо промоцији Србије, јер бисмо били прва земља не само у нашем региону него и шире", каже Ивана Симић из организације "Сербија органика".

Око 7.000 органских фармера у Србији су одавно врата својих домаћинстава отворили муштеријама.

Организују породичне дане, радионице и едукације о органској производњи. Умрежити их, мапирати и уврстити, на пример, у туристичку понуду Србије, био би занимљив и вешт искорак у еколошки етно-туризам.