Четвртком у 9: Попис показао да нас је за скоро пола милиона мање, због чега су подаци још мрачнији

У Црној Трави прошле године су се родиле само четири бебе, а чак 85 одсто младих размишља да оде из Врања. Љиљана Ђорђевић, начелник Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику, рекла је у емисији Четвртком у 9 да је ситуација са бројем становника чак и мрачнија него што се чини на основу резултата пописа.

"Када упоредимо чисто податке из прошлог пописа становника са прелиминарним подацима које смо ми објавили, ту јесте разлика око пола милиона становника, међутим, ми смо изгубили још више. Ти резултати морају мало прецизније, пажљивије, темељније да се сагледају, јер када погледамо попис 2011. године, у том попису недостаје негде око 47.000 Албанаца који су бојкотовали попис у Бујановцу и Прешеву и уколико рачунамо са тим цифрама и одузмемо податке од претходног пописа са оним што је пописано на терену, видећете да је разлика негде око 760.000 становника", навела је Ђорђевићева.

Додала је да су у овом попису били у прилици да за време спровођења пописа прате обухват, јер су први пут имали могућност приступа свим административним регистрима и да су тражили знаке живота и упоређивали их са подацима у попису.

"Сваки попис који се спроводи на традиционалан начин прати неки необухват. Сада смо ми у те резултате убацили негде око 200.000 становника за које смо утврдили да су ту, у Србији су, раде, школују се, али их из неког разлога пописивач није нашао или из неког разлога нису хтели да се попишу. Тако да када реално погледамо ситуацију, негде око 760.000 је пад броја становника у односу на прошли попис", истакла је Љиљана Ђорђевић.

Истакла је да се миграције одвијају према одређеним правилима и да се људи из мањих сеоских насеља селе у општински центар због потребе да пронађу посао и боље услове живота.

"Затим, из тих мањих општина се људи селе у веће градове, рецимо у Београд. Београд је позитиван из тог разлога што су се људи доселили у Београд, а иначе и Београд има негативан природни прираштај. Мале општине, са малим бројем становника, ми смо имали у прошлом попису 11 општина са мање од 10.000 становника, а сад их је 28", објаснила је Љиљана Ђорђевић из Републичког завода за статистику.

"Економски фактор и проналазак посла доминантни мотиви за одлазак из мањих средина"

Демограф Власта Кокотовић Каназир навела је да људи одлазе због услова живота и да су економски фактор и питање проналаска посла доминантни мотиви за одлазак људи из мањих средина.

"Млад човек жели да ради модеран посао. Са друге стране, квалитет образовања, доступност образовања и наравно квалитет здравствене услуге. То је оно што у ствари чини да један човек, уколико му се ти захтеви и потребе не испуњавају на датом простору на коме живи, има потребу да одлази у средине где су ти услови бољи и да просто пронађе за себе бољу будућност", навела је Власта Кокотовић Каназир.

Ненад Јевтовић из Института за развој и иновације сагласан је да суза одлуку младих да остану у мањим местима услови живота кључни.

"Ако погледамо то шире, дакле, целокупни економски услови живота, од посла који желите да радите, до тога да ли имате квалитетну здравствену заштиту, да ли имате одређен квалитет школства, да ли ваше дете можете да пошаљете у квалитетну средњу школу или морате да га шаљете у место које је веће и где постоји тај образовни смер или квалитетнија гимназија. То је оно што одређује кретање људи", навео је Јевтовић.

И у Београду је негативан природни прираштај, пораст броја становника због досељавања 

Љиљана Ђорђевић је истакла да је у Београду пораст броја становника забележен и између 2002. и 2011. године, али да у престоници није иста ситуација у свим градским општинама.

"Повећан је број становника на Звездари, Вождовцу, у Сурчину, Земуну, на Палилули. Кад посматрамо и податке о стамбеној изградњи, највише се у тим градским општинама и градило, људи су се досељавали".

Додала је да је осим у београдским општинама, пораст броја становника забележен и у Новом Пазару, Тутину и Новом Саду.

"Што се београдских општина тиче и Новог Сада, основни разлог за пораст броја становника јесте у досељавању становништва, јер и Београд и Нови Сад имају негативан природан прираштај", навела је Ђорђевићева и објаснила да се поједине београдске општине бирају због нижих цена квадрата у њима у односу на центар града.

Током 2022. године забележен је пораст стопе наталитета за један одсто. Власта Кокотовић Каназир оценила је да је та информација охрабрујућа, али не и довољна.

"Искуства из земаља у региону нам говоре да се у одређеним годинама, рецимо у Хрватској 2020, појавио исти тренд, али већ 2021. се бележи пад броја живорођених. Према томе, не можемо очекивати да ће се и наредних година овај тренд наставити, већ и овај сада податак можемо назвати као једну врсту стагнације, јер је ипак испод један посто", навела је Власта Кокотовић Каназир.

Може ли се до већег броја деце 

Педесет одсто породица у Србији има једно дете, а за просту репродукцију, како је објаснила Власта Кокотовић Каназир, по теорији потребно је 2,1 дете по жени, а да је у Србији тренутно између 1,4 и 1,5 детета по жени.

"Дошло је до одлагања рађања. Једноставно, жене касније рађају. Просечна старост жене је сада 28,7 година и очекује се да ће она расти. Такође, податак из 2021. нам говори да се дуплирао број деце код жена које имају изнад 40 година. Шта нам то говори? Жене се дуже школују, говори се и о неким условима живота и наравно, неопходно је, пре свега, радити на на усклађивању рада и родитељства, како би имали нешто боље услове и податке", истакла је Власта Кокотовић Каназир.

Ненад Јевтовић је навео да су финансијски услови за одлуку о рађању деце значајни, али да је кључан положај жена на тржишту рада.

"Када погледамо кретање и положај жена кроз цео 20. век, када погледамо и анализирамо кретања на тржишту рада у Републици Србији, мере које предлажемо везане су пре свега за положај жена на тржишту рада. Дакле, да ли ће се жена у оквиру своје породице са супругом одлучити на рађање детета и у фокус се доста ставља треће дете, али кључно је определити се за прво дете и за друго, а онда касније доћи до тих мера које подстичу треће. Много је већа база супружника којима је битно да донесу одлуку за прво дете и касније за друго. То нам може ту стопу са 1,48 повећати на нешто више до те циљане и сањане 2,1 коју је веома тешко достићи - нико је нема у Европи", рекао је Јевтовић.

Додао је да потребна и помоћ на тржишту рада, да мајку при повратку са породиљског боловања чека сигуран посао и да је законским решењима у Србији то и уређено, али да је реалност у привреди другачија.

"Из тог разлога, ми предлажемо субвенције, помоћ државе, како за мајку која је запослена, тако и за послодавца. Да не правимо слику где су послодавци зли, не желе ту жену на послу, већ и да и једној и другој страни кроз субвенције пореза и доприноса помогнемо да то радно место остане, да се будућа мајка осећа сигурно и да се са супружником одлучи и на прво и на друго дете, а онда и на треће", истакао је Ненад Јевтовић.

Емисију Четвртком у 9 у целости можете погледати у видео-снимку на почетку текста.