Узурпација, непостојање документације, главне тачке спотицања за реституцију

Они којима је имовина враћена причају о вишедеценијској борби и успеху попут Марка Жупунског чијем је прадеди одузето око 200 ланаца земље у Пландишту упркос потписаним уговорима, као доказу да је имовина њихова.

"Овде, на крају ове баште, иза можете видети једну од парцела, тј. њен део који нам је враћен.Тренутно се брат и ја бавимо ратарством, то нам је посао, бавимо се тиме и од тога живимо. Нама је то била улазница, да бисмо ушли у овај посао, сада смо на почетку, трудимо се свим силама да успемо, као што смо се трудили да остваримо реституцију", каже Жупунски.

Натурална реституција је највише "заглибила" на њивама, до пре четири године, када је Влада усвојила Уредбу којом је убрзано враћање пољопривредног земљишта. У Србији је до сада враћено око 90.000 хектара тог земљишта.

Да врате своје, боре се и потомци Марте Глумац. Парцела од 48 ари, коју потражују већ осам година, одузета је експропријацијом пре шест деценија – узето је за "Желвоз".

"Прво смо одбијени били, због тога што документација није отишла на право место, па смо уз помоћ Управног суда успели да се вратимо у процес реституције, свако прибављање папира било је врло тешко. Чак смо за једну парцелу добили погрешну идентификацију, два пута, иако се видело да то није то. Што се тиче ове конкретне парцеле, не можемо да добијемо историју те парцеле, каже да катастар тренутно не располаже са таквим подацима, тако да смо већ дуго у неком процесу, просто, не видимо крај", објашњава потражилац у процесу реституције Марина Недељковић.

Да краја има, тврде они који имовину законски враћају. Не крију да има и спотицања.

"Најгоре наслеђе система СФРЈ су имовински односи. Постоји једна јака традиција узурпација туђе имовине у нашој земљи, то је чињеница, пре свега узурпација државне имовине, због вишедеценијске небриге, неконтролисања, чак немања евиденције шта држава има, дошло је у великом броју случајева до тога да је тај простор узет кроз приватизацију, узурпацију, кроз фактички фалсификате", наглашава директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Сумирајући деценијски рад, у Агенцији кажу да је додатна последица реституције већи степен пописа државне имовине. Нарочито кад је реч о пољопривредном земљишту. Ипак, и даље има много више непописане државне имовине.