Особе са инвалидитетом зависе од добре воље запослених у институцијама, како то променити

Зоран Вучковић је после саобраћајне несреће пре више од 20 година остао у колицима. Иако је углавном самосталан, без помоћи не може да уђе у градску библиотеку. Услови за приступ особама са инвалидитетом постоје, али ономе ко је у колицима, неко мора да помогне.

"Са рампом смо имали ситуацију да није пад односно косина рампе направљена по стандардима што је неких 13 посто, дакле не постоји могућност самосталног уласка у библиотеку. Поред паркинг места није оборен ивичњак да би у Кнез Михаилову могле да приступе особе са колицима", наводи Зоран Вучковић из Удружења "Победник".

Из управе библиотеке кажу да су много тога урадили да приступ буде бољи. Тврде да неко од особља увек прискочи у помоћ. Ипак, наглашавају да много тога не зависи од њих.

"Ми смо покушали пре свега где имамо могућности, негде смо и ограничени простором у зависности од тога где се објекти налазе, пре свега рампама да то решимо и на тај начин им омогућимо да уђу у библиотеку. И када корисници уђу да пултови буду прилагођени, и рачунари, дакле та нека техничка решења колико је у нашим могућностима", истиче помоћник директора Бојан Кундачина.

Љупка Михајловска из Савеза за приступачност Србије тврди да многе установе културе на својим сајтовима уопште немају информације о приступачности.

"Није ствар само ни да ли је установа приступачна, већ и превоза – како ћете се превести, да ли тамо има све што је вама неопходно, приступачан тоалет јер знате и сами у неким музејима проводите и по више сати", каже Михајловска.

Активисткиња Лана Николић потврдила је ову причу. Каже, никада није сигурна шта је чека.

"Непријатности нисам доживљавала пошто код нас људи компензују неприступачност. У смислу да особље буде јако фини и топло и баш се труде да некако премосте тај моменат. Скоро свака институција са којом сам имала контакт јесте била неприступачна. Свуда су степенице, нигде не ради лифт, увек има препрека које не можемо да замислимо, ја никада нисам знала док не дођем на место где сам пошла шта ме тамо чека и да ли ћу се ја снаћи тамо или нећу", наводи активисткиња Лана Николић.

Сви наши саговорници кажу да не траже ништа више него остали грађани. Пре свега да се осећају достојанствено.