Читај ми!

Обичаји за Бадњи дан – бдење, пијукање, крцање ораха и обавезно дрен

Бадњи дан почиње одласком у шуму и сечењем бадњака, а завршава се посном вечером и бдењем којим се ишчекује дан рођења Христа. Као и други хришћански празници, и овај обилује народним веровањима и обичајима.

Обичаји за Бадњи дан – бдење, пијукање, крцање ораха и обавезно дрен Обичаји за Бадњи дан – бдење, пијукање, крцање ораха и обавезно дрен

У шуму се иде по бадњак, не заборавите на дрен 

Шестог јануара у рану зору најмлађи и најстарији мушкарац из куће одлазе у шуму и секу бадњак.

Када пронађу дрво, домаћин се прекрсти три пута и окрене према истоку да засече бадњак. Дрво сме да падне само на исток. Бадњак се сече из три ударца највише, а ако не успе, домаћин мора рукама да га откине.

У већини крајева је обичај да се дрво не сме додирнути голим рукама, па домаћин пре сечења ставља рукавице.

Такође се верује да први ивер бадњака не сме да падне на земљу.

У међувремену, домаћица склања све столице из куће, метле, игле, кудеље и вретена. Затим у сито умеша све врсте житарица, суво воће, орахе, лешнике и јабуке. Тако припремљено сито углавном стоји на трпези, мада у неким крајевима може да се нађе и испод стола.

Када мушкарци дођу из шуме не уносе одмах Бадњак, већ се то ради када падне мрак.

Бадњаку се додаје дрен, који су Стари Словени сматрали биљком која доноси добро здравље свим укућанима.

Када се бадњак стави на огњиште, посипа се житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбеде здравље и напредак целе куће и породице.

Пијукање 

На Бадњи дан уноси се и слама у коју се стављају посебни мали дарови, а деца их увече траже по кући пијучући, тај обичај се традиционално зове пијукање.

Крцање ораха

Један од најстаријих обичаја је да се за Бадње вече крцају ораси: сваки укућанин разбије орах да види каква ће му бити срећа те године – ако је језгро ораха здраво и једро, биће добра година, а ако не, верује се да ће поболевати и да те године неће имати среће.

Према другом тумачењу, пре него што почне вечера, домаћин узима сито са орасима, одабере четири ораха и сваки баци у по један ћошак.

Реч је о древним народним веровањима. Сматрало се да је орах храна злим силама и лошој енергији и да се бацање ораха може тумачити као бацање мамца, који ће све лоше отерати од домаћина и укућана, након чега би вечера требало да протекне у миру.

Према народном веровању, ораси се једу само за Бадње вече, док се осталих дана Божића не дирају, како се не би патило од чирева.

Посна вечера на Бадње вече

Бадњи дан је последњи дан 40-дневног божићног поста којим се верници чисте од разних телесних и духовних слабости.

На трпези се традиционално налазе пасуљ пребранац, риба, суве шљиве, смокве и кајсије, свеже јабуке, мед, ораси, бадеми, туршија, посне пите...

У неким крајевима Србије припрема се и бадњача – погача која се спрема посебно за ово вече.

На Бадње вече се бди 

На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак рођења Христовог.

"Сама реч у нашем језику, Бадњи дан, значи бдење, неспавање, значи бити будан. Овај празник подсећа да се у животу трудимо да будемо будни, нарочито кад су овако важни догађаји у питању, као што је празник рођења Христовог", објашњава војни свештеник Ђорђе Стоисављевић.

Дан када треба да се миримо 

Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провели у миру и љубави. Тако се и подсећа да је опраштање дар божији и једна од најтежих хришћанских врлина.

По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће.

уторак, 16. април 2024.
17° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво