Шест смртних случајева на планинарењу у 2022, неколико фактора пресудни за безбедност

Након што је 55-огодишњи планинар из Трстеника страдао у Бугарској, намеће се питање колико је опасно планинарити у ово доба године, нарочито ако се на такав подухват крене сам. Највећи изазови су магла и нагла промена времена. У 2022. години, шест смртних случајева на планинарењу, подаци су Планинарског савеза Србије.

Необученост, неискуство, прецењивање сопствених способности и потцењивање метеоролошких услова и потцењивање опреме, сигуран су фактор који доводи до незгоде у планини, кажу планинари. У Планинарском савезу Србије воде прецизну евиденцију о настрадалим и повређеним особама.

"Ми смо евидентирали 17 повреда, од чега су четири код ризичних група. Регистровали смо шест смртних случајева који су последица планинарских активности. Међутим, треба рећи да од тих шест смртних случајева свега два су регистрована као чланови неке планинарске организације", каже Исо Планић, председник Планинарског савеза Србије.

Чланови, односно спасиоци Горске службе спавасавања, потврђују да из проблема највише извлаче мање искусне планинаре, или чак људе који нису планинари, а жељни су авантуре. Најчешће интервенције су им у рејонима скијалишта.

"Искусни планинари знају да је једно од најстаријих планинарских правила да се у планину никада не иде сам. Из простог разлога што често неке врло баналне повреде које иначе нису опасне по живот у таквим ситуацијама могу да угрозе живот повређеног планинара зато што није у стању да дозове помоћ или да некоме јави где се налази тако да то може да се претвори у нешто много гадније него што се иницијално десило", напомиње Димитрије Остојић, спасилац ГСС-а.

Планић додаје да полазак на планину у погрешној одећи и обући може довести до разних појава, највише до смрзавања или до немогућности да се планиране активности изведу до краја.

"Онда је ту поред погрешног избора опреме и нестручно руковање опремом код почетника, нпр. због избора старе и дотрајале опреме може доћи до цепања или пуцања исте", истиче Планић.

Планинарење је пасија. Радозналим планинарима Србија брзо постане мала, а српски врхови не толико занимљиви, зато се и одваже да освајају врхове широм Балкана.

"Конкретно, Бугарска је честа дестинација и врло популарна међу нашим планинарима, зато што се у Бугарској налазе нека од највећих планина Балакан, укључујући Рилу и Пирин где се десио тај несрећни случај. Од Словеније, до Бугарске и Грчке велики број наших планинара увек можете да сретнете", указује Остојић.

Искусни планинари, пред почетак нижих температура, апелују: у планину никада не полазите сами, група би требало да броји најмање три члана.