Крађа рибе један од највећих проблема за произвођаче

У непосредној близини Зрењанина на површини од 20 хектара простире се рибњак Душка Kовачића из Мужљанских ритова. Годишња улагања по хектару у производњу крећу се око милион динара. Поред бројних проблема у овој производњи на прво место ставља крађу рибе.

"Годишње произведем око педесет тона конзумне рибе и негде око вагона млађи за наредну годину, а од те конзумне рибе неких до десет посто ове године ми је украдено то се тачно види када се излови да толико фали. То је велики проблем и не знамо шта ћемо са тим, кад почне пост па до Божића, то је не мо'ш сачувати. Ми на један крај, ови криминалци и лопови како их зовемо на други крај", рекао је Душко Ковачић из Мужљанских ритова.

Слични проблеми прате и остале произвођаче рибе из Мужљанских ритова, а само на том малом простору налази се десетак рибњака.

Међу њима је и рибњак Дарка Kенђела површине 35 хектара са годишњом производњом од 100 тона рибе, од чега се, како нам он тврди, украде више од десет одсто.

"Проблематику крађе рибе се може гледати кроз продају украдене рибе и спречавати на свим пољима и код продаје и код крађе а и процесуирањем и лопова и оних који купују крадену рибу", навео је Дарко Кенђел из Мужљанских ритова.

Kако спречити ову нелегалну радњу, произвођачи очигледно то сами не могу решити.

"Треба акценат ставити на казнену политику јер због благих казни увек се врши повраћај криминала, благог криминала и сва та крадена роба завршава на тржницама", рекао је Витомир Грбић, бивши републички тржишни инспектор.

И поред свих проблема гашења два велика рибњака Ечке и Баранде, овде се подиже све већи број малих рибњака, колико треба уложити за рибњак површине од једног хектара.

За градњу рибњака са комплетном инфраструктуром потребно је уложити око петнаест хиљада евра и како нам произвођачи кажу, минимално пет до десет година требало би да прође како би уложена средства и вратила.