Грујичић: Вратимо у села лекаре опште праксе

Министарка Грујичић је упитала зашто се у дому здравља не би могли урадити комплетна анализа крвне слике, тумор-маркер простате (ПСА) или анализа хормона штитасте жлезде.

Додала је да колеге у примарној здравственој заштити могу да спроведу велики број прегледа и да реше скоро 80 одсто процедура, зашто им не дозволити да науче да користе оријентациони ултразвук и холтер крвног притиска, они могу успешно да контролишу и све пацијенте са дијабетесом, осим оне код којих терапија више не делује или је треба променити.

"Ако направимо добру организацију рада у домовима здравља, имаћемо знатно мање оптерећење у секундарним и терцијарним здравственим центрима, који ће онда моћи више да се баве најтежим пацијентима којима је неретко потребна интензивна нега", навела је министарка Грујичић и нагласила да нам је за то потребна комплетна дигитализација здравственог система.

Министарка је рекла да не може две године да добије податак колико је људи са малигним болестима преминуло од ковида.

"Стално добијам различите податке. А за то је потребан један "клик" да укрстите дијагнозу ковида и Ц дијагнозу малигне болести. Дигитализација је такође важна и за аналитику, и за статистику у здравству", каже проф. др Даница Грујичић.

Залагаће се за "оживљавање" здравствених амбулати у мањим градовима и сеоским срединама. Ту је улога породичног лекара (опште праксе) веома велика како би се унапредила превенција и подигла свест о очувању здравља кроз скрининг програме.

"Али те лекаре треба мотивисати да иду да раде у те средине: у Лебане, у Сурдулицу, Мали Зворник, у Бач... да ураде праву тријажу и да их наградимо, да добију знатно већу плату од колега у великим здравственим центрима. Да бисмо имали добру превентиву, морамо у села вратити лекаре опште праксе. С друге стране, многе локалне самоуправе су спремне да им обезбеде стан. То је велики бенефит за лекара или сестру почетника и једини начин да се врати поверење у здравствену струку", каже министарка.

Три ковид болнице биће пренамењене за палијативну негу 

"То није немогуће, иако не може све одједном. Направићемо пилот-пројекат, а охрабрује и следећа транша кредита Светске банке од 75 милиона евра. И управо су најавили да желе да улажу у примарну здравствену заштиту. А мој задатак је организација, јер шта нам вреде апарати, скенери и магнетне резонанце, ако пацијент не може да дође до њих", истакла је министарка здравља.

Упитана за операције кука и колена на које ће поједини пацијенти доћи на ред за десетак година, министарка здравља одговара да те листе од неколико хиљада пацијената нису валидне, јер су неки већ оперисани код приватника, а нису избрисани са листе чекања.

"Значи нема доброг ажурирања листа. Притом нису сви 'кандидати' за операцију. Ако неко има почетну дегенеративну болест кука, не мора одмах да буде оперисан. Њему може да помогне и физикална терапија, пливање или бањска терапија. Дакле, нема говора да 25.000 људи чека на операцију кука или колена. Наравно, има и оних који не могу да ходају и њих треба што пре оперисати. Залагаћу се да те листе буду краће и да се пацијенти чешће позивају на контролне прегледе како би се утврдило њихово право здравствено стање", истакла је Даница Грујичић.

Напоменула је да досадашње ковид болнице у Батајници, Новом Саду и Крушевцу биће реорганизоване за палијативно лечење пацијената.

"И не само оних у терминалној фази болести, већ и тешко покретних болесника којима је неопходна медицинско-социјална нега, а не могу да је добију од чланова породице, јер нису довољно едуковани за тај вид медицинске заштите. Или немају никог ко о њима брине", закључила је министарка здравља проф. др Даница Грујичић у интервјуу за Први програм Радио Београда.