Вукола и Вукота са мање зебње чекају зиму

Док није пао с ногу, како каже Вукола, није га бринуло ваљање тешких облака преко Пештера. И у 88. години, намицао је динар по динар за себе и сина нарушеног менталног здравља. Живе у Блату, селу Блату, које се с разлогом тако зове, на Пештери, српском Сибиру зими, са ниским температурама и великим снегом.

Вукола каже да не може ништа да ради, ни да оде до лекара у Сјеници, а камоли да помогне детету.

"Ко кува, ко спрема, ко ће осим мене? Понекад не буде ничега, ето... Страхујем да не буде тешког снега, да ми не сруши ово, да нас не затрпа", каже Вукола.

Бабе, како их овде зову, које подупиру кућу, сатрулиле су, али, додаје Вукола, бар им је топло. Добри људи, на апел првог комшије, за помоћ купили су им шпорет, кревете, фрижидер, који су напунили и телевизор – зимску разоноду.

"Поштен човјек био цијели вијек, комшија био прави.... Мало су ту нешто добри људи донирали, али није то још ништа... нема гдје да се постави, мало ова кућа ослабила", каже Тикомир Дико Бараћ, комшија.

На позив комшија, из сјеничког Центра за социјални рад стигли су брзо са пакетом намирница, помогли Брадићима у изради докумената и новчане социјалне помоћи.

"Допремаћемо им храну и с времена на време, неки куван оброк из Народне кухиње, кухиње Црвеног крста. Геронтодомаћице које су и данас биле са нама долазиће да помажу код одржавања просторија, спремања хране", каже Ана Бабић из Центра за социјални рад у Сјеници.

Само да трошна брвнара издржи до пролећа. Вукола и Вучета од живота не траже много, и мало им је доста, али ни то мало немају.