Нерешива главоломка за надлежне, како наплатити карте у јавном превозу

Подневни аутобус 101 за Падинску Скелу, полако се пуни, а нико не откуцава или валидира карту. Многи кажу да је имају.

Средњошколци не маре за контролоре, а и многи родитељи сматрају да ђаци не треба да плаћају превоз, а камоли да их избацују из аутобуса ако немају карте. Тек 13.160 њих је купило маркицу за новембар. На једног платишу шверцовало се 56 ђака. Појединачне карте ионако не купују.

Пензионери за годишње путовање територијом Београда плаћају 407 динара. И ове године нешто више од 243.000 карата су купили. Могу ли се покрити силни трошкови превоза на малој цени карте, а великом броју путника. Градоначелник Београда Александар Шапић, тврди да поскупљење превоза не доноси много, битан је све већи број возила.

Ни радничке маркице нису популарне. Продате је свега 113.000 у прошлом месецу, док су сви остали купилли још 37.000. Мада су месечне карте најисплативије.

Некада се куповало више од пола милиона радничких маркица, али да се новац превозницима давао унапред, одлучено је да их предузећа не морају куповати.

Одавно запослени могу да бирају да ли ће допуну маркице или новац на руке од послодавца. И дошло се до мале продаје или наплате. При том и она је одузета превозницима. Њихово је да превале што више километара.

Промена позиције валидатора у једном броју возила, промениће и начин кретања путника. Улазак ће се усмеравати на врата где постоје, а излазиће на врата где их нема, део је одговора Секретаријата за јавни превоз.

Да ли то значи лакшу и озбиљнију контролу? Да многи не држе само карту у џепу, дајући је контролору да је откуца, а и они избегавајући свађу, углавном преконтролишу редовне платише.