Скупштински одбор: Сагледати како користити литијум уз очување животне средине

У парламенту је одржана седница тог одбора, на тему искоришћавања литијума у Србији, са освртом на утицај на животну средину и економски развој, коју је заказао заменик председника Милимир Вујадиновић, док је председник одбора Александар Јовановић сазвао седницу тог одбора, са истом темом, у Лозници.

Посланици владајуће већине имали су кворум, чиме су били испуњени услови за одржавање седнице.

Члановима одбора обратиле су се министарке рударства и енергетике Дубравка Ђедовић и заштите животне средине Ирена Вујовић, као и представници стручне јавности, професори Рударско-геолошког факултета Динко Кнежевић и Никола Лилић.

Ђедовић: Циљ да у Србији развијамо одрживо рударство 

Министарка Ђедовић је рекла да би требало говорити о томе какав је потенцијал за развој рударства и привредни раст евентуалног коришћења минерала литијума.

Указала је да су критичне сировине, како ЕУ дефинише ретке метале, у које спада и литијум, неједнако распоређене у свету, а да Србија поседује 10 одсто од светске, односно 60 одсто од европске потражње овог минерала.

"Наш циљ је да у Србији развијамо одрживо рударство", рекла је Ђедовић и додала да је важно да се стално подижу критеријуми када је реч о очувању животне средине.

Навела је да су ти критични метали све неопходнији у развоју нових технологија, а да су земље ЕУ рекле да њихове привреде зависе од увоза критичних сировина, јер су оне незаменљиве у индустрији електричних аутомобила, соларних и ветрогенратора, као и многим другим производима савремених технологија.

Додала је да је процена да Србија има највише литијума у Европи - 58 милона тона, док Немачка, на пример, има 40 милиона тона, као и да је процењено да би утицај домаћих резерви на БДП могао да буде од 3,3 до 10 милијарди евра.

Министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић је оцењује да се литијум издваја као важан ресурс и додаје да је Србија скоро одустала од развојне шансе, пре него што се видело какав би то утицај имало на животну средину.

"Ова тема је била изузетно политизована и без студије утицаја процене на животну средину, која је требало да обухвата 19 тачака и у којој би се анализирало како би то утицало на животну средину ", рекла је министарка Вујовић и додала је да је важно постићи баланс између развоја Србије и очувања животне средине.

'Активисти нису довољно упознати са темом'

Професор са Рударско-геолошког факултета Динко Кнежевић сматра да су неки људи из струке, који су, каже, активисти против експолоатације литијума, вероватно недовољно упознати са темом и да и у случају "Рио Тинта", пројекта који је заустављен, нису имали довољно података.

Како је рекао, експлоатација литијума је мање опасна од, на пример, екплоатације бора, јер је, појашњава, литијум нерастворљив у води.

Објаснио је да се, када је отпад у питању, за тону злата преради 950 тона рудне сировине и додао да би у случају литијума тај однос био један према два, односно много мање него у случају неких других минерала.

Кнежевић је казао и да је важно да у цео пројекат и разговор буде укључена фирма која би се бавила експлоатацијом, држава, али и локално становништво, које би указивало на проблеме, док држава има механизме да те евентуалне проблеме решава.

Према речима професоар Николе Лилића је литијум стратешка минерална сировина, толико да тона која је коштала 8.200 долара, сада кошта 74.000 долара.

Истакао је и да је ирационално да се спречавају истраживања и да је важно се активирају разговори о стратегији управљања рудним ресурсима и приметио да је важно и да медији, када говоре о ископавања литијума, не узимају као пример снимке копова из Аустралије, јер како је навео - то није тако у Србији.

Градоначелник Лознице: Грађани имају поверење у државу 

Градоначелник Лознице Видоје Петровић рекао је да грађани тог града имају поверења у органе државе и да ће се у наредном периоду односити у складу са тим, истичући да је одустајање од пројекта Рио Тинто за Лозницу било "пословно лоше".

Милимир Вујадиновић, који је председавао седницом Одбора, казао је да су на њу били позвани и противници експлоатације литијума који су из струке, као и чланови Одбора из редова опозиције, али да он "не зна разлоге зашсто се нису појавили".

Седница Одбора коју је сазвао председник Александар Јовановић Ћута, одржана је у Лозници, а Јовановић је, на почетку, изнео тврдњу да је председник Скупштине Владимир Орлић забранио пренос те седнице.