Србија, Мађарска и Аустрија против илегалних миграција – да ли је у рукама наше земље "врућ кромпир"

Чувари европске капије, како Мађарска себе назива, нису баш успели да сачувају границу и зауставе миграцију. Концепту баријера, супротставља се статистика.

Према подацима мађарске полиције, до 15. новембра број илегалних прелазака мађарско-српске границе повећан је за 130 процената у односу на исти период прошле године. То значи да је више од 250 хиљада људи покушало или прешло илегално границу.

Када је реч о кријумчарима, њих је 1.708 ове година, што је за 57 процената више него лане.

"Најпорознија граница" 

Људи са терена сматрају да Србија сама не може да стане на пут илегалној миграцији која је глобална: долази од Турске и кроз Балкан иде даље ка ЕУ.

Мисле и да никакве физичке баријере, ни оштрија контрола неће такву миграцију успети да зауставе.

"Посебно је проблематичан југ јер то није 'равна' граница. Реч је о граници са више држава, има и административну линију. Миграција нађе свој пут као река", сматра из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Објашњава да Мађарска, и поред напора и новца који је уложила, преко 1,6 милијарди евра од 2015. године, није успела да заустави миграцију.

"Данас је граница Мађарске и Србије, најпорознија граница наше земље са чланицама ЕУ", наводи Ђуровић. 

Статистика прихватних центара 

Те податке тренутно не прати статистика прихватних центара на југу Србије.

У Прихватном центру у Врању смештено је 67 особа, док су у Центру у Прешеву 554 особе.

Дневни прилив миграната је сада у значајном опадању, кажу у Комесаријату за избеглице и миграције. Дневно до Прешева дође њих педесетак.

У Прихватном центру у Босилеграду је 26 особа, док су у Центру за азил у Врању смештене избеглице из Украјине.

Мигранти из Сирије, Авганистана, Камеруна, Индије, Пакистана углавном су у прихватним центрима у Прешеву, Бујановцу и Босилеграду.

Већина жели даље, у земље ЕУ. До скора је прилив био и до 150 људи дневно, углавном из Северне Македоније.