Како су обарани дронови НАТО-а током агресије 1999.

Фудбалер Стефан Митровић није први који је оборио дрон, а користио је само руке. И то памтимо у мирнодопским временима.

Међутим, памте се и они који су деведесетих оборени током рата у Босни и Херцеговини. За време агресије НАТО-а, Алијанса региструје 27 оборених. Наш Генераштаб више. Снимак обарања Предатора 1999. можда је први телевизијски снимак пада војног дрона у неком сукобу. Тог дана, сећа се сниматељ Томислав Магочи.

"При уласку у Витину, пошто сам ја и возио, приметио сам неке активности, народ је гледао у небо, неки су почели да пуцају. Ја сам у једном тренутку стао, извадио камеру и почео да снимам. Видео сам да пада, касније сам сазнао да је то Предатор, беспилотна летелица, иако је падао, наш народ је пуцао одоздо", испричао је је Томислав Магочи, сниматељ РТС-а у пензији.

Беспилотне летелице пре готово четврт века нису биле наоружане, коришћене за извиђачке мисије и као допуна електрнонском извиђању.

Станко Васиљевић, генерал у пензији бивши командант 250. ракетне бригаде за ПДВ каже да су беспилотне летелице током читавог периода агресије врло често коришћене.

"Али оне нама нису биле примарни циљ за ватрено дејство, јер је било и скупо и неекономично трошити ракете на беспилотне летелице. Обаране су средствима лаким артиљеријским системима и лаким преносним системима. Имајући у обзир да су оне јако споре, да су летеле средњом брзином око 100 километара на час, то су били идеални циљеви за дејство наших снага које су могле да их открију", рекао је Васиљевић.

Откривено је и оборено седам различитих типова, углавном изнад Косова и Метохије.

Музеј Ваздухопловства поседује бар по један примерак од сваке. У сталној поставци су само два, док остали чекају у депоу.

"Оно што је интересантно поменути за изложени примерак је да је он склопљен из два примерка Предатора и да је урађена нека рестаурација како би могао да буде изложен на овој сталној поставци.  Друга летелица коју имамо је француске производње Креселер и оборена је 26. маја 1999. на КиМ и иначе је био француске производње, није их направљено нешто у великом броју, али коришћен је такође за извиђачке задатке", каже Дарко Младеновић, кустос.

Рачуница каже и данас је скупо и неекономично трошити ракете на комерцијалне беспилотне летелице. И не само то - увек постоји могућност да неко буде повређен или страда. Зато се и прелази на обарање или приземљење помоћу електронских средстава.