Конверзија земљишта - да ли ће они који га користе постати њени власници

"Решавање проблема грађевинске индустрије, попут измене Закона о планирању и изградњи и укидање наплате конверзије земљишта, биће у фокусу ресорног министарства у наредном периоду", наводи Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

То се, како су медији пренели, чуло на састанку новоизабраног министра грађевинарства са привредницима из више од 40 највећих грађевинских компанија. Радну групу за решавање тог проблема формирао је претходни сазив Владе.

"Ми смо ову иницијативу покренули пре извесног времена, и ка Влади и недавно је формирана радна група испред Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфараструктуре и надамо се да је држава препознала овај проблем и да идемо у правцу измена закона који уређује конверзију уз накнаду", каже Јасмина Радовановић из Радне група за измену Закона о претварању права коришћења у право својине, НАЛЕД.

Конверзија је спорна од доношења Закона 2009. На примедбе Савета за борбу против корупције да се тај закон усваја због тајкуна, надлежни су одговарали: Односи се на власнике станова у солитерима у Новом Београду, а учесници спорних приватизација мораће да плате накнаде за земљиште.

Тада је Мрежа за реституцију тражила од надлежних да се пријављено одузето грађевинско земљиште, до примене Закона о реституцији, изузме из поступка поклањања тренутним корисницима. Тринаест година касније понављају исти захтев.

"Уставни суд је веома јасно по том питању у неколико својих одлука дао јасан одговор дакле, грађевинско земљиште се након поступака приватизације, стечаја, извршних поступака, може али не мора претворити у право својине. Међутим, уколико се претвара у право својине тренутног корисника, то су ове компаније, оно се може претворити само уз плаћање тржишне накнаде, уз плаћање тржишне цене", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

О променама Закона до сада се разговарало само на једном састанку Радне групе, у којој су представници два министарства, Привредне коморе Србије и Америчке коморе, Савета страних инвеститора, Дирекције за имовину, Агенције за реституцију и Геодетског завода.

"У катастру није евидентирана целокупна државна имовина. Разни су разлози, некада просто грађани немају сву потребну документацију. Ту је битно да их преко средстава јавног информисања позовемо, да они буду свесни да ће да заштите своја права која имају на парво коришћења на јавној имовини, а са друге стране како би и сам катасатр био ажуран у том погледу", каже Радовановићева.

"Просто је недопустиво да у 2022. након пет, шест седам деценија од присилног одузимања имовине грађана Србије, преко два милиона грађана Србије, грађевинског земљишта - да се размишља о томе да се то земљиште, уместо кроз реституцију, то земљиште поклања онима који су затечени корисници", истиче Антић.

Међу корисницма земљишта која су предмет конверзије су Робне куће Београд, предузећа Напред, Рад, затим Беобанка, Хиодротехника, као и многе друге компаније у власништву познатих бизнисмена.