Екипа РТС-а у Терезину, месту страдања у Првом и Другом светском рату и тамници Гаврила Принципа

Терезин у Чешкој је место страдања и мучилиште у Првом и Другом светском рату, најпре затвор, па нацистички логор, али и место где је тамновао и умро Гарвило Принцип. У логору је током Другог светског рата било смештено око 150.000 Јевреја. У кампу је умрло око 35.000 људи. Данас је Терезин меморијални центар који је делом у рушевинама. Посетила га је екипа РТС-а.

Шине дуге 60 километара од Прага су водиле до Терезина - места страдања и мучења и у Првом и у Другом светском рату.

"Терезин је саграђен 1790. током Хабсбуршке монархије. Током Првог светског рата, мала тврђава играла је тужну улогу као тамница за противнике аустроугарског империјализма и рата. Током Другог светског рата била је злогласни логор прашког Гестапоа - од 1940. до 1945", истиче Станислав Лада, шеф одељења за маркетинг-Терезин.

У том логору део рата провела је ћерка адвоката и домаћице, Дита Краус, једно од ретко преживеле деце. Имала је тринаест година када је депортована у Терезин, а касније у Аушвиц.

"Сваки дан је био другачија. Деца су тамо и радила и играла се. И ја сам радила неколико послова, али не за гето, него баш за СС официре. Нисам волела те послове, јер су за мене били тешки", сећа се Дита Краус, жртва Холокауста.

Приближно 150.000 Јевреја, било је смештено у логору Терезин, током Другог светског рата. У кампу је умрло око 35.000 људи. Кажу да је Терезин био више од гета и транзитног логора. Нацисти су га користили за пропаганду.

"Тако је 1944. године настао чувени пропагадни нацистички филм. О томе да Јевреји у Терезину живе добро и да имају добар третман", наводи Лада.

Ћелија број један

Док су обилазили Терезин, један од водича питао је екипу РТС-а, одакле су. Када су рекли да су из Србије, уследио је одговор: "Ћелија број један је ваша".

У тој ћелији, последње четири године свог живота, од 1914. до 1918. провео је један од најпознатијих атентатора, Гаврило Принцип. Казну у том затвору служио је за убиство аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и његове супруге Софије.

Крај његовог живота подударио се с крајем Првог светског рата.