Магла или смог, доктор Стојић објашњава зашто дишемо "на шкрге"

Србија се у односу на остале земље константно налази у црвеној зони квалитета ваздуха. Стање се не поправља, напротив, све је горе.

"Иако се за повишене концентрације разлози могу тражити у природним феноменима, кад погледамо мапу Европе или света, јасно можемо да видимо разлике између нашег региона и остатка света", напоменуо је др Андреја Стојић из Института за физику.

Према његовим речима, од почетка деведесетих година у нашој земљи није извршена инвестиција у електроенергетски сектор нити у индустрију, а у периоду од 30 година је дошло до деградирања постојеће инфраструктуре, тако да су то главни разлози зашто бележимо више концентрације.

"Извештај СЗО из 2015. године показује да 91 проценат људи на планети удише ваздух лошег квалиета. У међувремену се ситуација знатно погоршала тако да данас 99 процената људи удише такав ваздух. Оно што је важно нагласити је да поред основних загађујућих материја у које спадају честице и основни гасовити полутанти, урбана атмосфера је пуна испарљивих органских једињења - ароматичних угљоводоника, перзистентних органских полутаната и других једињења", напоменуо је.

Апликације које свакодневно пратимо како бисмо се информисали о квалитету ваздуха пре него што изађемо из куће показују ниво загађења само у непосредној околини мерних места. Ипак, то није њихов једини недостатак.

"На тим апликацијама се приказује број који означава индекс квалитета ваздуха који заправо одређује загађење на основу једне од осам загађујућих материја. Ако имамо у виду да атмосферу урбане средине чини на хиљаде загађујућих материја, не можемо се реално информисати на основу свега једног процента информација", рекао је Стојић.

Како је додао, највећи емитери загађења код нас су електроенергетски сектор и индустрија, ако се посматра регионални ниво.

"У локалу ситуација може да буде нешто другачија и у градовима који су, на пример, у котлинама, можда топлошки фактор одређује стање квалитета ваздуха. С друге стране и индивидуална ложишта, или саобраћај, или други инфраструктурни који карактеришу одређена локална подручја", истиче доктор Стојић.

Проблем загађеног ваздуха захтева дугорочно решавање, па се не може очекивати да се ситуација ни у наредних неколико година потпуно реши. Може да се, макар, побољша. Потребно је, за почетак, поштовати постојеће законске норме из ове области, као и одредити мере које би омогућиле бољи квалитет ваздуха.